Moje sve na svetu se rodilo 8 marta pre 3 godine. Nikad neću zaboraviti taj naš prvi susret i onaj predivan osećaj koji se stvorio u meni. Moja ćerka je došla na svet. Konačno. Posle visoko rizične trudnoće mi smo zajedno. Pomislila sam Bože hvala vam. Hvala doktore.

Nakon 3 dana oporavka posle carskog reza doneli su je da je podojim. Ona otvara usta kao mala ribica, sestra kaže "majko ona bi da siki". Ja stidljivo odgovaram, a šta da radim? Vidite čitala sam ja svašta o dojenju pre nego sam došla, ali sad uživo ne znam da li je dobro držim. Pokazala mi je.

I tako je krenula naša avantura sa dojenjem koja je trajala skoro 2 godine. Bez obzira na poglede drugih ljudi što je dojim kod lekara dok čeka na vakcinu, ili kad negde krenemo, ja se nisam ustručavala.

Njenim rođenjem dojka mi nije bila više predmet bluda, kao što narod kaže, jao sramota onoj našoj pevačici ispala, nego hrana za moju srećicu.

I savetujem svim majkama, dojite ako možete, veza koja se tada stvara ostaje za ceo život.