Otvaram oči, sunce se nazire kroz polu otvorene roletne bolničke sobe. Budim se, pogledam desno, u krevetiću maleno biće, ceo svet koji je stao u pola metra. Želja je prevelika da uzmem te odmah, stavim na svoje grudi i mazim večno.

Gledam tvoje okice i postajem svesna svega, svesna tebe, moje malene devojčice koju sam nosila 9 meseci. Taj trenutak kada su mi dodali tebe iz krevetića, pamtiću zauvek. Odmah sam te zagrlila i zaspala si pored mene. Ja se ne mrdam, neću da te budim, uživam dok te gledam čekajuci da se probudiš. Iako malo ošamućena od bolova, jedva sam čekala da ti ponudim svoje mleko. Taj trenutak kada sam to prvi put uradila, osetila sam se najlepše.

Učile smo kako treba i ti i ja. Meni je prvi put bilo, kao i tebi devojčice moja malena. Tvoje okice su treperile i usne su se polako pomerale, a ja sam te češkala po obrazu da ne zaspiš, da što više uzmeš mog mleka. Snašle smo se i ti i ja. Ja nikada srećnija do dana današnjeg. Naša povezanost i dalje traje, iako imaš godinu ipo dana anđele moj mali, najviše voliš da se uspavaš na mojim grudima.

I neka traje. Jednom si mala, uživaj u mojim poljupcima i mom mleku dokle god ga imam, a ja ću uvek sa istom količinom ljubavi da te gledam i uživam u tebi, u onome najbolje što ti dajem i što ću tek da ti dam.