Moja bebica, moje sunce...doji od prvog dana, odmah nakon porođaja, onako mali i presladak, dao je svima na znanje da je on rešio da dojenje bude njegov izvor hrane, izrazito odbijajuci flašicu 😂

A danas, posle 2 meseca, imamo ritual dojenja koji je uvek isti. Mama ga budi iz sna, ne pustivši ga da dosanja svoje slatke snove, zatim se udobno iz kreveca smeštamo u krevet i dojimo u ležećem položaju.
Bogdan se prvo polako budi iz sna, vrpolji, okreće, mazi sa mamom, zatim mami prepričava na svom jeziku (za koji se mama pravi da razume i često komunicira imitirajuci Bogdana) šta je sanjao, zatim se smejemo zajedno Bogdanovom snu, pa sledi maženje mamine sikice, i igranje sa njom. pa onda pomahnitalo dojenje kao da će to neko da ukrade i da nestane.

Kad se najede, Bogdan voli još nekih 10 do 15 minuta tako da spava i cucka sikicu lagano i tek onda da pusti. Mama nikada ne izvlači pre nego sto Bogdan reši da mu je dosta.