Ovako,imam dve kceri sa prvom je bilo super sve. Dojenje fantasticno,za pozeleti. Ali kao sto vec znamo svako je dete razlicito,pa tako i sad moja druga beba Mihaela. Sasvim druga prica.
Moja beba ima 3 meseca. U porodilistu naravno doneli mi bebu odmah posle par sati. I sta sad treba da joj dam da sisa. Ma mislila sam nece biti problema pa vec jednom sam dojila sve znam. Kad nije bas sve tako kako sam mislila. Stavim bebu na jednu dojku uhvatila super,sisa kolostrum odlicno! Kazem ja ajd sad na drugu,e nece. Tri dana se mucimo u porodiliste. Izasle mi lepo kuci. Ali nije sve glatko. Beba mi napravi ragade sve po grudima. E tad je pocela borba s tim sto zelim da je dojim i naravno protiv majke prirode. Pocela sam da lecim melemom,jedna dojka lepo zarasle rane. E sa drugom sam mucila muku jos mesec dana. Boli cini mi se vise nego li porodjaj. Svaki put kad treba da je hranim,plakalo mi se. Prosao mesec,zarasle ragade,pocne beba ponovo da sisa,kad eto ja pomislim nemam dovoljno mleka jer beba pocne da place kad je stavim da sisa. Nista na prvoj kontroli,beba lepo napredjuje i ja se smirim. Eto nedelju dana ponovo sve super,beba nece ponovo na jednoj da sisa. I evo posle dva meseca smo uspele. Sada dojim bez problema. Nesto najlepse je kad vidim te okice da me gledaju onako kako je dojim i utone u jedan miran i bezbrizan san. Mozda nije sve lako,ali vredi se boriti i zalagati za dojenje. To je nesta najlepse,najzdravije,prakticno.