Imam dva sina, i čekam treće dete.

Prvo dojenje, prvi strah.... Da li ću uspeti...? Bradavice nisu dovoljno izvučene....Dolazi babica i polako namešta bebu ....Da, bilo je bolno, al ta bol mi je kupila srce, ne samo tog puta već svaki naredni. Zauvek će ostati urezano u sećanje, taj mili, taj divni, nežni osmeh mog sina i pogled pun sreće! Ne može se porediti ni sa čim. Mislila sam da je možda on takav, drag. Ali ne, i sa drugim je bilo isto! Ista slika! Taj divni maleni osmeh dok ga dojim, to uživanje u tom činu, znaju samo majke koje su dojile.

Međutim drugi put nisam imala dovoljno mleka....Bilo je tesko prihvatiti to, jer je celu našu trudnoću pratio niz tužnih i bolnih gubitaka....😭 Sve smo prebrodili, dohrana i pomoć starijeg bate su hranjenje činili posebnim. Posebno zanimljivo je dojenje kada su imali oko godinu dana 😀Nema položaja u kom nisu stajali i dubili i eksperimentisali. Iskustvo koje se ne zaboravlja.

Radujem se što ću ponovo doživeti to iskustvo, posle 6godina, ali jedva čekam da još jednom vidim i da se još jednom zaljubim u taj mali divni osmeh 😍.