Iscekivanje, 42.nedelja, nestrpljenje raste a i zelja da stavim moje malo cedo na grudi..
Posle 20 sati muke, izazivanja porodjaja i kontrakcija, odluka-carski rez. Neka, samo da ga vidim.
Budim se, nema ga," vodimo ga u Tirsovu", rece lekar. Operisan je, ja sama u porodilistu, dobija sepsu u Tirsovoj, ja sama kod kuce. Prazan krevetac, grudi sve punije. Govorim sebi da moram da verujem, da ce doci kuci.
Pumpica, izmlazanje, obloge i tako u krug 30 dana. Hranili su ga na flasicu i mnogi uveravali da nece znati da sisa, da nece hteti pored flasice..uzimam ga u narucje nakon mesec dana danonocnog iscekivana i taj momenat, to prvo dojenje, necu zaboraviti. Moja dusa siki, srecna koliko i ja. Moja sreca, odrzala sam mleko. On sada ima 9 meseci i sika mu je utociste, harmonija, smirenje, spas, sreca i sve to ne bi imao da nisam verovala.