Ćerkicu kad sam rodila dobila sam mleko odmah nakon porođaja, pošto je bila sa malom kilažom morala sam da se muzem i da čuvam mleko. Bilo je to mukotrpno, na svaka tri sata da ne bi dobila upalu. Odveli su je na neotologiju, bila je u inkubatoru. Gledala sam je samo kroz staklo inkubatora, u strahu da je dotaknem kolko je majušna. Tek kad je napunila neku kilažu dali su mi je da je uzmem u ruke i dalje je bila jako majušna. Imala je samo 800 grama kad sam je uzela u ruke. Bio je neverovatan osećaj i nezaboravan, plakala sam od sreće. Gledala sam druge majke kako su dojile svoje mališane, a ja sam moju mogla samo da posmatram. Prvo su je hranili preko cevčice a posle nekog vremena aptamilom u flašici. Došao je dan kad su mi pokazali kako da je hranim i dali mi je. Nedelju dana pred njen izlazak njen ležala sam u bolnici da bi mi pokazali kako da se ophodim prema njoj kad izađe kući. Pokazivali su kako da je kupam i hranim i objašnjavali kako da se ophodim prema njoj i kako da joj pružim ljubav. Jedini problem što sam ja izgubila mleko od sekiracije oko svih događaja oko mene i kad sam trebala da počnem da je dojim nisam mogla. Tako da sam je othranila aptamilom.