Zdravo društvance,
Ja sam Natalija, mamina i tatina treća bebolina 🤗i kažu da sam mali sisavac 😁.
Ja sam na ovaj svet došla pod malo neplaniranim okolnostima, poslednjih nekoliko dana, u maminom stomaku često sam slusala da moja mama ima nekih zdravstvenih problema koje ja nisam u svom ušuškanom balončiću osećala. Lavovski se borila da ja budem dobro, i da mi bude udobno.
I tako ....15og oktobra ujutru, mama mi je šapnula da se brzo vidimo, da jedva čeka da me zagrli i ja sam oduševljeno čekala da se ušuškam u njen zagrljaj. I zaista, kroz nekoliko minuta, moja mama i ja smo se grlile i tu, na stolu gde su još uvek ulepšavali moju mamu, ja sam svoju siku njuškala, obeležila kao svoje i zauzela mesto do kraja života.
Znate, osetila sam kako moja mama diše sve brže ,ono muzićko srce je sviralo najlepšu pesmu koju sam do tada čula. Pa divnoća, pa superiška, ovaj svet je lep, kada si pored mame tik uz svoju siku.
Mama i ja smo se dogovorile, borićemo se za tu siku dok je ne osvojimo, zajedno smo učile fore i fazone, i mlekce je bilo sve ukusnije i ukusnije. Sada moja mlekarica ima dovoljne zalihe da ja sikim dan noć, a vidim da moja mama uživa u tome 💛 pa ja nekada sikim i kobajagi samo da bih bila blizu svoje mame 💞
Hvala na pažnji, da i Vi koji čitate imate nekoga da Vas voli kao Natalija svoju mlekaricu (siku).