Ceo svoj život se bavim dojenjem. Posao mi je bio da pomažem majkama da doje svoju decu.Uvek sam znala da je žena posle porodjaja osetljiva. Lako je slomiti, jer tražeći krivicu u sebi za svako i najmanje bebino nezadovoljstvo postaje laka meta za razne osude.

To je bio najlepši deo mog posla, da majkama vraćam osmehe. Onda je i mene život stavio u ulogu majke. Evo sad dok mirno dojim treće dete uspomene samo kruže po sobi. Da bilo je teško. Čak i meni koja sam imala puno znanja bila je potrebna podrška. Sva tri puta bila mi je potrebna podrška. Pitaš se tako da li sam dovoljno dobra? A šta ako za drugi podoj ne budem imala mleka? Šta da radim ako beba ne dobija dovoljno mleka?...

Ponekad je dovoljan samo osmeh majke, svekrve, muža, sestre... Samo osmeh da sve te misli budu pepeo.

Zato znanje nije dovoljno, dojenje mora da se oseti. To je jedan magični deo života koga se uvek rado sećaš. Ta magija da samo svojim telom, bez ikakvih drugih uslova pružas svojoj bebi hranu, utehu i ljubav je vredna svake pažnje. Zato bih svima želela puno podrške od okoline, a znanje lakše ga je pronaći.

Na kraju hvala mom suprugu koji je verovao kada ja nisam.