Tog jutra u 11h na svet je došlo moje malo dugo očekivano biće, moje dete, moje sve! Videla sam ga, odnesoše ga na 5 minuta i vratili ga meni u naručje u žutom peškiriću.

Tako malen i mio izvijao je svoju malu glavicu i gledao me pravo u oči govoreći mi svojim pogledom mama stigao sam, konačno sam tu! Nekoliko minuta kasnije spušta glavicu i halapljivo traži dojku, uz malu pomoć i uspeva!

Bio je glavna tema u tom momentu u porodilištu, babice su mu se sa iznenadjenjem smejale i govorile vidi ga, ne zna još ni da se rodio a već zna da je gladan 🙂 i tako naš staž dojenja počeo je u porođajnom boksu nekih petnaestak minuta po rođenju.

Taj momenat, osećaj, sreća, ushićenost, ljubav je nešto što se pamti za ceo život. 🙂