Jedva čekam da naučim da govorim da kažem tati koliko obožavam kad me on čuva. Pustimo mamu da ide kod frizera, da nam bude najlepša, a mi se igramo, tata me nosi, priča mi, smeje se sa mnom. A kad ogladnim, on je glavni kuvar. Spremi mi ručak sa puno ljubavi, pa ja popijem sve iz flasice. Samo, nešto nije dobra ta flašica, stalno naljuti moj stomačić, pa se on buni, a tata se sekira, jer misli da ipak nije dobar kuvar. Ali, kad se mama pojavi na vratima, lepa i nasmejana, ja se obradujem, jer znam da me od mleka koje ona čuva samo za mene nikada ne boli pupica, da ću od njega uvek biti zdrava, vitalna, vesela i zadovoljna. Jer, ni jedan kuvar na svetu ne ume da napravi takav ručkić za mene, uvek topao, ukusan i zdrav. A onda je i moj tata srećan. Vidim to, jer zagrli i mamu i mene i svi se smešimo jedni drugima.