Mleko je počelo da mi curi još pre porođaja, uglavnom kad ležim na boku. Kad sam se porodila, bebac je dobio žuticu i zadržan je u bolnici, ja sam se sve vreme izmlazavala i praznila dojke kako bih zadržala mleko. Moja beba mi se vratila posle 10 dana, naviknuta na flašicu.Dohranu više nikad nije jeo. Mesec dana sam se izmlazavala posla sata pre podoja i hranila ga na flašicu, dnevno je 2-3 puta sisao, sve ostalo je bilo na flašicu. Nakon mesec dana na flašicu je samo pio vodu, a sisao je na svaka tri sata. On sada ima 17.5 meseci i jos uvek sisa. Samo vice "điđi" i traži da sisa. Nema veze da li je sit ili ne, sisanje mu je najslađi slatkiš. Sisa i dok leži i dok sedi, a sad već imamo i slike kako stoji i sisa. Znam da mu to mleko nije dovoljna hrana, ali to maženje i veza između majke i deteta je nešto posebno. Ubeđena sam da mu je to mleko sve vreme održavalo imunitet i da je zahvaljujući njenu moj bebac uvek bio zdrav. Volim svoju bebu i volim što smo se zajedno izborili da on sto duže sisa.
Inače koristimo sirup za imunitet, Broncamil smo koristili svega par dana i veoma smo zadovoljni, vrlo je efikasan, apis golu i fitobalm koristimo suprug i ja još pre nego sto smo dobili bebca, mapez koristimo svo troje, odličan. Nadamo se da nam neće trebati appetito i isilax. Pozdrav