Znaš sine, ja ne pišem priče već neko vreme. Ali ova priča je i nešto više od tebe i mene. Ovo je priča za sve nove mame i njihove bebe. Postoje bebe koje prvo vidi i zagrli mama, i bebe kao ti, koje kroz staklo vidi prvo tata. Ti si ova druga beba koja je negde bila sama dok se nije probudila mama. I nije trebalo tako da bude, trebalo je da prvo osetiš moje grudi. Želela sam da rasteš uz moje srce i da te miluje moja koza, ali kako to ponekad biva, ne bude svaka želja bas odmah ispunjena. “Nemate dovoljno mleka”, i tako nešto duze od mesec dana. Kroz glavu mi je milion puta prošlo “ kakva sam ja to mama”, “ kakvo je ovo moje telo, ne može da prehrani moju bebu”.
Ali ne bih ja bila uzalud tvoja mama i ti moj prvenac , da smo odustali tako lako. Sve vreme nas je bodrio tata i pričao kako nam još malo treba, da beba ima dovoljno mleka. Ja sam plakala kad i ti, ali verovala sam da mom telu samo malo više vremena treba da počne da pravi puno mleka. Milion suza kasnije, i u opsteprihvacenoj jedinici za merenje vremena - 45og dana si zaspao a da ceo dan nisi popio ništa sem maminog mleka. Oooo koja je to sreća, a tek kada je prošlo tri dana od kako pijes samo moje mleko. Sećam se tog pobedničkog plesa koji smo plesali tata i ja. Nikad nisam bila srećnija da čujem njegovo “jel sam ti rekao da ćemo uspeti?”
Šest meseci kasnije ti si jedan veliki dečak, toliko veliki da ti pedijatar kaže da si trut debeljaner.
A ja se smejem najlepse na svetu, jer to je jedino sto samo ja mogu da ti pružim i zbog čega si neizmerno srecan.
Zelim da još dugo rastes na mojim grudima i hraniš se mojim mlekom, i zelim svim mamama i bebama da budu uporni kao mi!
Ništa na svetu nije lepo kao kad sita beba zaspi na maminim grudima.