Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Ima neka tajna veza Autor: Maja Grujić | 10.4.2017
Dok čekamo prvu bebu, zamišljamo idilu - prelepa beba u našem zagrljaju, spava na grudima, rumeni obraščići se kreću u ritmu sisanja... Foto: Freepik.com
Tog 15.12.2016. došao sam na ovaj svet...ja dugo čekan...ja dugo željen...ja sa imenom Balša, imenom koje je moja majka godinama izgovarala zamišljenom čedu u svom naručju. Napokon sam, dakle, rodjen...ali. Trenutak mog rođenja, uznemirene babice, doktor zabrinutog pogleda, majka uplašena. Rodjen sam sa retkom dijagnozom, sa nekim čudnim čvoricama pod kožom i odmah sam odvojen od majke i poslat na institut i isti dan operisan. Bol, bol, bol...oči moje majke, koje sam gledao samo par trenutaka pre nego su nas razdvojili, pune tog bola, straha ali i nekog naročitog žara i vere da ćemo se nas dvoje boriti.
Majčino mleko...sanjao sam ga...infuzije, anestezije, terapije antibioticima svemu tome sam bio izložen 5 dana a pri tome razdvojen od majke koja je uporno insistirala da dodje kod mene i pored veoma teškog porođaja posle koga je bukvalno bila nepokretna. I dozvolili su joj, tog petog dana. Smogla je svu snagu i sreli smo se! A u međuvremenu, pored svih tih bolova i tuge, uspela je da sačuva svoje mleko. Dvadeset godina je sanjala taj prizor, svoje čedo na grudima kojim mu pruža nektar života i taj san je terao da se svim silama trudi da ostane toliko pribrana da bih ja osetio taj ukus. Pošto smo se sreli prvo što je uradila pitala je doktore da me nahrani prvim mlekom svojih grudi, koje je sačuvala i čuvala tih par dana kao blago. Dozvolili su joj. I kreće čarolija...to je bila manja količina majčinog prvog mleka. Taj ukus koji me je odmah okrepio...taj čarobni ukus života! A potom majka me privila na svoje grudi a ja sam nekako odmah znao šta treba da radim. Kakva toplina, kakav osećaj sigurnosti. Širom otvorenih očiju, gutao sam to mleko ali to nije bila samo puka hrana kojom sam punio svoj mali stomacic...to je bila hrana od čistih emocija, hrana ljubavi. Niti jedan medikament za tih par dana mi nije dao toliko snage kao mleko moje mame. Postoje neke tajne veze koje ne treba ni pokušavati rečima opisati...jedna od tih veza, tajnih veza je i ona koja postaje u trenutku kada majka prvi put doji svoje dete i koja se nastavlja i produbljuje najfinijim emocijama sa svakim narednim podojem. Dopada ti se priča? Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na priču: |
За дојиље.
пеперутка16
Мало чудно питање, али ме занима: да ли су дојиље пробале своје млеко?