Kako pre porođaja nismo uspeli na more, želja se probudila nakon oporavka. Par dana smo razmišljali kako i gde. Bebi brźe bolje naopravili pasoš. To je bilo baš teško, oduzelo nam je nedelju dana. Nije bio ni mesec dana star, nemoguće ga je bilo fotografisati a posete kod fotografa uvek su bile završene spavanjem. Nekako smo uspeli i pasoš je sredinom avgusta bio gotov.

Od bliskih destinacija otvorenih, tada, za posetu, jedina je bila Albanija, bez uslova za prelazak granice. U dva dana smo se spakovali, optimistično krenuli na put od 9 sati vožnje sa bebom od mesec ipo dana 😁.

U tom periodu, beba je sisala na zahtev, a vozač sam bila samo ja, majka, tako da se putovanje odužilo na nekih 12 sati, ali nije bilo teško. Beba je pretežno spavala, mučili je grčevi ponekad pa smo nosili na smenu, prijalo joj je more. Mogu reći da je bilo prelepo. Beba nije bila zahtevna kao sledeće godine, i svake naredne do ne znam kada 😅.

3 godine posle tog letovanja, ove godine sa 2 deteta, osmomesečne bebe i trogodišnjaka iz doba korone, shvatili smo da je baš to letovanje bilo poslednje od odmora, sada su letovanja bazirana na čuvanju dece, jednog trenutno da ne pojede mnogo peska, a drugog da nekako malo zadržimo na ležaljkama jer iz vode nikako neće.