Tako je to kad rešiš da budeš roditelj po drugi put u četrdesetim. Prvo dete je od bebe za poželeti. Kako kazu 'mozes deset takvih da čuvaš odjednom'. Pa kao iskusni roditelji koji su sve već prošli sa prvim detetom, pomislili smo da ništa nešto novo posebno nećemo da doživimo sa drugim.

Ali avaj ... Rešimo da krenemo na more po prvi put sa drugom bebom. Starija devojčica je od uvek spavala gde god da je postaviš, igrala se čime god da joj das, držala nas za ruku kada šetamo....

Dečak, plavušan, ne znamo na koga, od odmah je i bojom kose odudarao od onog ustaljenog. Krenuli smo na more kolima. Očekivati da spava, a mi da slikamo telefonima okolinu i uživamo u čarima putovanja. Neeee. On stoji na zadnjem sedištu, pun energije i pokusava da iz sedišta udje u gepek. Vrišti i hoće da stoji, još nismo stigli ni do naplatne rampe. Očekivali smo da će umor da ga savlada i da bar malo zaspi. Ali skakanje po zadnjem sedištu i vrisak traju satima. O Boze, vec nam je preselo, nismo ni stigli. Tako nas bebac nije spavao celim putem.
Stizemo na more, raspakujemo stvari. On otvara sve redom i pada na pločice po osmi put za pola sata.
Idemo na plazu. Svi jedva čekamo da skocimo u vodu. Vozimo bebca kolicima. Ali on naravno ne sedi, vec ustaje i stoji u kolicima sve vreme dok se vozi. Pored plave boje kose , sada se pitamo na koga li je ovako zivahan... Garant je neki deda umesao svoje gene. Konačno smo stigli na plazu. Stavili smo ga da sedi na pesku. Postavili kofice i lopatice jer ce valjda da se igra kao sva deca. Neee! Njega ta plastika ne zanima. Pronalazi pikavce i cepove oko sebe dok puzi i stavlja sve u usta. Jede pesak, jede opuske. :(((( Na plazi se cujemo samo mi kako vristimo, ne toooo! ne toooo! Eh, a zamisljali smo suncanje i leskarenje.
Jupiiiii, pocinje da trlja oci. Valjda ce da zaspi , da malo odmorimo.
Tek je prvi dan... :( Izdrzacemo. Dug je dan. Volimo ga najviše na svetu jer je tako sladak i lud u isto vreme.