Nakon dvadeset dana od rođenja moj tata Nemanja je predložio mojoj majci Ivani da mi naprave pasoš i da odemo na more pošto isteknu onih 40 dana od rođenja takozvanih u mom kraju "babina". Majka je naravno bila u šoku i nije htela ni da čuje za tako nešto, međutim uz malo više upornosti i šarma moga tate ipak je pristala uz dogovor i obećanje da ćemo samo šetati pored mora bez kupanja pošto će to biti 15. septembar.

Otišli smo u stanicu u Majdanpeku i zatražili izradu pasoša, svi su se smejali mom tati i rekli kako to neće sigurno proći jer ja ne mogu samostalno ni glavicu da držim i kako sam jako malo budna, ali i tu je upornost i volja mene i moga tate bila prevelika i kroz par dana od zahteva pozvali su nas i rekli da je pasoš odobren.

Rezervisali smo smeštaj na moru ali s obzirom da sam ja jako mala morali smo da prespavamo na Zlatiboru kako bi lakše podnela put pa da nastavimo dalje do mora. Kako su dani odmicali moji roditelji su bili sve više nestrpljivi i sve više srećniji jer će to biti naše prvo porodično putovanje.

Došao je i taj dan kada sam napunila 40 dana taj famozni 14.septembar i vreme polaska. Spakovali su stvari u kola i uputili se put Crne Gore, moj tata je naravno kupio usputno i pampers za kupanje koji kreće od trećeg meseca uz izgovor da će nam možda trebati, već tada se znalo da od dogovora o zdravoj šetnji neće biti ništa i da ću se ipak i ja okvasiti u toj slanoj vodi :).

Vreme je tih dana bilo i više nego fantastično, spoljna temperatura bila je u proseku 27 stepeni dok je temperatura mora bila nekih 18 do 20 kako su lokalni meštani pričali.

Vec prvog dana moji roditelji su po dolasku u smestaj doziveli jednu prijatnu situaciju gazdarica starija gospodja nikaicanka nas je docekala na kapiji i u ruci je drzala šećer koji mi je po upoznavanju posula po kosi da budem slatka i mila kao taj šećer uz objašnjenje kako je to njihov tradicionalni običaj za rođenu decu i kako sam ja definitivno njihov najmlađi gost kako u smeštaju tako i po kasnije meštanima na celom primoriju.

Nakon što smo se smestili roditelji su obukli kupaće kostime, mene ubacili u kolica i uputili se ka plaži.Tamo nas je dočekala ogromna peščana plaža sa jako malo kupača. Prišli smo do vode, tata je zagazio i proverio da li je dovoljno topla a nakon što se uverio uzeo me iz kolica bez obzira na mamino negodovanje i ubacio me u vodu.

Moj prvi kontakt sa slanom vodom i uopšte takvom vrstom vode bio je čudan, nisam imala neku preteranu reakciju već sam se samo opustila u tatinim rukama koji me je ljuljao kroz vodu s obzirom da sam bila jako mala kupanje je prvi dan trajalo kratko nekih 15 minuta i uspavala sam se, mama me je presvukla stavila u kolica i pokrila pelenom. Pošto je plaža oko nas bila prazna, tek po neki čovek, mama i tata su stavili kolica pored vode kako bi mogli da me prate i ušli u plićak da se brčkaju i uživaju malo i sami u tim prelepim zvucima blagih talasa, galebova i kotrljanja kamenčića nakon što ih voda povuče s talasom u nazad. Svakim danom tata i mama su me vodili na razne plaže pošto nije bilo gužve, upoznala sam se sa Tivtom, Kotorom, Čanjem, Petrovcem, Barom...

Bilo je to nezaboravnih deset dana za moje roditelje i mene a po povratku odveli su me i upoznali sa lepotama Andrićevog grada gde sam i prespavala i sutradan se vratila kući. Nadam se da vam se svidela moja prica i buducim roditeljima savet od mog tate da slobodno uživaju sa detetom gde god požele, posebno na moru jer se to ispostavilo kao pametan potez za moj imunitet. 😊👪