Ja sam Vuk Jerinić, rođen 20.09.2022. godine, mama je planirala da me rodi prirodnim putem, međutim došao je dan termina gde ja nisam hteo napolje, doktori su mamu ostavili da bude u bolnici,. Prošlo je 3-4 dana, ja još ne želim napolje, nisam se spustio za prirodni porođaj, a par dana pre toga je rađen ctg, bio je loš.

Moji otkucaji srca su padali i bili visoko, ali dr nisu ništa po tom pitanju uradili, već samo pogledaju i kažu ok je. Došao je i taj dan, 20 septembar, ujutru je mama išla na kontrolu, kada je urađen pregled i ctg odmah su mamu uveli u salu za hitan carski rez. U toku carskog reza, kada su me izvadili, ja nisam disao, koža mi je bila plava, reanimirali su me 5 minuta, jedva su me povratili jer sam se nagutao plodove vode. Odmah su me stavili u inkubator, gde sam bio 3 dana i svaki dan su mi malo po malo smanjivali kiseonik, ali sam bio u opasnosti. Posle 3 dana teških dana za moju mamu i mene, konačno sam izašao iz inkubatora i došao kod mame u zagrljaj. Od tada se ne odvajam od mame uopšte.

Imam sada 9 meseci, srećna sam beba, imam 2 zubića, obožavam sve da jedem, a mama i tata planiraju da me ove godine prvi put vode na more jer obožavam vodu. Ja sam Vuk i ovo je moja priča.

Kako moja mama voli da kaže: "Vuk predstavlja simbol moći, lojalnosti i snage. Za nas VUK je simbol ljubavi, topline i svega najlepšeg u našim životima. Oko imena VUK nije bilo dileme i znamo da će ga opravdati jer "Vuka ne krotiš, VUKA SAMO VOLIŠ"