Polihrono, stigli, po nešto raspakovali i pravac plaža. Vuci odmah sa sobom, gume, mišiće, dušek, čamac, kofice....guraj kišobran kolica, sreća sve se lako da navaliti na ručke.

Kumašini, sa taman malčice starijom decom, peškiri na leđa, guma na struk i jedna mala kamper stoličica za njihovu devojčicu.

Plaža.....parkiraj sve do ležaljki, raspakuj, nešto pod ležaljke nešto pored.
Muž, podiže Jucu iz kolica spušta na pesak i istog trenutka, ta pu pi po ba ne nu ti ta tu.....šta reče ovo dete....Drži ruke gore da je uzmemo. Hvataj dete, dižem je u ruke i gledamo šta je muka....ništa mi nije jasno.

Spuštam je na ležaljku, nastavi raspakivanje. Odoše sva deca u vodu. Uzima muž Jucu odoše u vodu. Vratiše se....suši je, peri vodom lice, briši lice peškirom, spusti je dole....opet istao, ta mu ma pa ti to nu ne pa to.....a jaooooo, šta reče ovo dete.

Pesma ista, ruke gore, podigni je u ruke rekoh. A on kao iz topa: a joooooj, pa ja nisam hteo noge u pesak kad sam bio mali. Eeeee sad mi je jasno o čemu se radi.

Letovanje je presedela u stoličici male kumašinke čisteći prstiće od peska.