Пет дана, дугих као година. Моја Ива, беба од три месеца, и ја смо лежале на ИЗЗЗОД, у Новом Саду, до католичког Божића.

Моји свекар и свекрва славе 25.12. Божић, и тада се окупљамо сви, свако добије задатак да тражи своје поклоне. Ми старији, углавном смо били "неваљали", па смо добијали кромпир, док наша деца добијају богате пакетића.

Овог пута је све било другачије. Иве и мене нема за Бадње вече, свима смо неописиво недостајале. А она, као да је знала да ми је тешко што смо далеко од породице за празник, свих пет дана је била савршена. Није се бунила кад је доктори прегледају, вађење крви је пролазило само уз кежење, пила је лек као да је то радила сваког дана... Верујем да је осетила мој страх, како ћу се снаћи, али ми је она у многоме помогла.

Нестрпљиво сам чекала да јој резултати ЕКГа и абдомена буду добро и да можемо кући. Знала сам да ће дан бити савршен када сам угледала чаробно небо, нестварног боја и златне зраке сунца који су се пробијали кроз облаке и падали на наш болнички кревет. Спремила сам јој божићно оделце да буде спремна чим кажу да идемо. У животу се нисам брже паковала. Само сам трпала ствари и чекала да ми кажу: "Слободне сте."

Дивну дечицу смо тамо упознале. Родитељи који су носили бригу на својим плећима. Једно сам научила за сва времена - НЕ ПОСТОЈИ НИШТА БИТНИЈЕ ОД ЗДРАВЉА. Све ћу их вечно памтити и у молитвама спомињати да што пре свако од њих оздрави, док нас код куће чекају...

СВИ!!! Све сија, јелка је окићена, поклони испод ње, сви су нас дочекали раширених руку, очију пуних суза. Моја Ива можда не зна шта јој се десило, али тада се смејала више него икада пре тога, пре њеног ПРВОГ БОЖИЋА.

Свима вама од срца желим свако добро, уживајте у љубави са својим најближим. Негујте себе и чувајте се, здравље је драгоцено и некоме највећа жеља - ДА ЈЕ ЗДРАВ.

Срећни празници ❄️