Neposredno pre praznika, rodila se jedna mala, ali čvrsta porodična zajednica, najbogatija zbog prinove. U posebnom i svečanom danu božićne proslave, kada blagodat prožima okupljene ukucane, kada se molitva šapatom izgovara, zahvalnost je bila najviše usmerena Bogu jer nam je podario radost za ceo život. Udahnuo nam je suštinu bitisanja, osmislio, upotpunio, uobličio živote roditelja čije je to prvo dete, baka i deka čije je prvo unuče, a sa prvim rođenim detetom rodili su se i prvi tetka, ujak i stric. I svako u svojoj ulozi još polu (ne)snađen, ali svi “ojačani” porodičnim vezama, okupljeni, prožeti verom i nadahnuti velikim praznikom, ujedinjeni u tome da smo bogatiji za mezimče. Zanimljivo je što su bile zbunjene te male, kestenjaste oči koje su sve posmatrale. I ruke koje si širio svima, kao da je to predstavljalo znak radosti zbog proslave prvog Božića. Tada je ujedno bila i tvoja prva šetnja, posetili smo Hram Svetog Save, pomolili se za zdravlje i ujedno si od roditelja dobio svoje prvo dečje jevanđelje na poklon.

U povratku kući, kao da je i dalje bila prisutna tvoja zbunjenost od Badnjeg dana, kada si uz pomoć tate uneo Badnjak u dom, tradicionalno propraćeno “pijukanjem”. I svim lepotama i razdraganosti u iscekivanju Božića. Ništa nije promaklo široko otvorenim očima koje su stidljivo i zbunjeno posmatrale, onako ućebane u roditeljskom naručju. Niti prstićima koji su znatiželjno želeli sve da pipnu. Katkad bi pratio kovitlanje dima od razbuktalih briketa i tamjana, a onda bi, na momente, te idilične trenutke prekinuo snažan, nezaustavljiv plač. I to je ono zbog čega nam ja svima srce zaigralo, preskočilo, ubrzalo, zatreperelo. Plač bebe koji smo priželjkivali sa verom i neopisivom željom i koji nam se ostvario i obeležio prvi zajednicki Božić u odlazećoj godini. To je ono što nas je podsetilo da je naš duhovni mir dobio potpuni smiraj.

Uprkos tome što si se uznemirio, radovali smo se sa svakom tvojom suzicom i krepkim plačem, zahvalni što imamo i odgajamo zdravo i jedro dete. Još si, uz tatinu pomoć, izvukao novčić iz prve cesnice. Svaka pojedinost od tog dana i proslave prvog Božića nam se urezala u srce i pamćenje. Još uvek osećamo uzbuđenje i sa radošću iscekujemo dolazeci Božić, znajući da ćeš, kako taj, tako i svaki predstojeći obojiti u najemotivnije boje. Upotpunićeš najlepše i bezbrižne porodične trenutke, bas kao u stihovima “Božić, Božić svetli dan, sav svetlošću obasjan”. Ti si naše svetlo, naše Sunce. Raduj se, širi ruke i kliči Gospodu uz hrišćanski pozdrav: ”Mir Božji, Hristos se rodi”! Volimo te i čuvamo, Jakša, kao i uspomene koje stvaramo i stvaraćemo uvek zajedno! Delimo radost i ljubav sa svima koji će ušuškani u toplinu svog doma i zagrljeni porodično proslavljati Božić, molite se, radujte i u te dane velikog praznika podsetite suštine života. Srećan praznik i pregršt zdravlja svima!