Mnogi se čude kako mogu da volim zimu, nije zima to što volim. Volim ono što ona nosi sa sobom radost, vera i nada epiteti koji je krase. Kad mislim na zimu vidim nas sve za stolom okupljene dok miriše česnica. I nema veze što se materijalno nije imalo, jer takva su vremena bila. Niti što je umesto poda bio beton i goli zidovi nije to ono što pamtim. Pamtim osmehe, pamtim sreću i toplinu doma. Mršavu jelku i šarene sijaličkice koje je krase, staklene ukrase koji vise i po neka šišarka.
Rodjena sam tik pred Novu, 30.12.1995. i majka kada se priseća tih dana uvek spomene kako lepši poklon nije dobila za Novu.

Oduvek sam znala da želim da na svoje dete prenesem sve te osećaje i vrednosti kada ga budem imala.
Dobila sam sina na veliki petak prošle godine. Koji god dan da je bio, za mene bi bio najveći praznik.
Od dana kad smo došli kući razmišljala sam gde ću da stavim naše Božićno drvce... I ne lažem kad to kažem, moj muž to može da potvrdi i verovatno prokoluta očima.

Prvi naš Božić proslavili smo u krugu porodice, naše male porodice, mirisala je česnica koju sam ja pravila i ručkala se hrana koju sam ja spremala... Na Badnji dan goreo je badnjak koji su palili suprug i sin, orahe smo rasporedili po sobi zajedno, sijala je naša jelka koju smo ukrašavali svi zajedno.Malo je i padala kad je sin dohvati, ali evo i sad dok kuckam ovaj tekst gledam je, iskrivljenu od padova, prelepa je.
Skoro sam pročitala - Ne znam zašto se doček Nove godine često opiše kao skroman u krugu porodice, a nema većeg bogatstva od toga. Stvarno nema većeg bogatstva od porodice zato smo Božić slavili i s česnicama kod baba i deda. Hvala Bogu pa nas je puno.

Trudna sam ponovo, ulazim u 9.mesec za rodjendan i jedva čekam da slavimo Božić kao porodica Bogdanović s 4 članova, stiže nam princeza da upotpuni našu sreću , ko zna možda baš na Božić.. Nisam neko ko pokazuje emocije, možda je od hormona... O kad bi znali koliko ih volim. 🎄 Srećan Božić svima i praznici, želim vam zdravlje, ljubav i sreću.