Devojčice moja tvoj tata kaže da naša soba izgleda kao da je lično Božić Bata iskašljao svu magiju u nju. Umesto pravih pahulja, prozore su pokrile pahulje koje smo iscrtali sprejom. Ako se, kada porasteš, zapitaš zašto jelka izgleda ovako, reći ću ti da si je baš ti osmislila ovakvom. Ja sam te držala u naručju a ukrase stavljala tamo gde je tvoja ruka pokazivala. Jasno, generale! Neke od njih si uznemireno, tek blagim dodirom ruke, bacala iz moje i bio je to jasan znak da ni slučajno ne možemo zadržati tu kuglicu. Pod jelkom su stajali pokloni u crvenim, plavim i belim celofanima, čekajući da osvane Božićno jutro i otkrijemo šta si dobila.

Dok sijaju lampice na jelci gledam kako ti se oči uzbuđeno šire. Vazduhom počinje da se širi miris upravo pečenog kestenja i nosić ti se blago mršti. Onda počinješ da mlatiš rukama i nogama i ja te podižem u ruke i zajedno igramo. Šapućem ti velike, važne stvari u uvo – pričam ti o sigurnosti, o sreći, o novom smislu koji si nam unela u život. Pričam ti o tome kako ćemo se sankati, grudvati i praviti anđele u snegu kada dovoljno porasteš. Pričam ti o svom detinjstvu, o smehu, o ljubavi, o uspomenama koje ne blede ni posle ovoliko godina. Šapućem ti u uvo koliko si nežna, koliko si srećna, koliko si pametna i kako ne mogu da dočekam da vidim šta ćeš jednog dana postati.

Kada osvane Božićno jutro osmeh ti je širi nego išta što sam do sada videla. Na sebi imaš pidžamicu na bezbroj malih deda mrazova i ja pomislim kako ih je baš toliko i bilo potrebno da bih ja ovog Božića imala najbolji poklon na svetu! Ceo dan obojen je grajom, smehom i ukusnom hranom. Premeštamo te iz jednog para ruku u druge, ljuljamo te i pevamo ti uspavanke. Rođaci se prepiru oko toga koga prepoznaješ i koga najviše voliš. A ti si mirna, kao da imaš sve vreme ovog sveta. Radoznalo posmatraš svet oko sebe i pružaš ruke prema svemu. I kao magija, sneg počinje da pada. Iznosim te iz kuće i gledam kako ti se jedna pahulja upliće u trepavice a ti počinješ da se smeješ. Toliko je zarazno da ne mogu a da i sama ne krenem da se smejem i osećam kako me ispunjava magija.

Draga moja Dunja, moja zimo, moj najlepši ukrasu, hvala ti na svemu. Hvala ti na radosti, na smehu, na ljubavi koja se – poput snega koji napolju upravo pada – preliva preko svega što vidim i poznajem. Oblačim nas u isti kompletić i pravim album koji ćemo za nekoliko godina zajedno listati, album koji ćeš jednog dana i ti pokazivati svojoj deci. I smejem se, svemu što dolazi i svakom sledećem Božiću koji ćemo dočekati zajedno, zagrljene i srećne.