-Tesno je...mmm, šta je ovo ( šut )?
-Auć... ma smiri se malo, sada ću da sednem da odmorim... strpljenja...
Nemi razgovor izmedju mame i ćerke na putu ka porodilištu.

Termin je tek za Novu godinu... Tata i bata dolaze 26.12.da bi dočekali seku svi zajedno... I zajedno proslavili praznike... Ne postoji lepši poklon od novog života, pogotovo za majku. Ne postoji lepši poklon od gledanja u to stvorenje koje je nosila 40 nedelja u sebi...da je konačno ugleda i zagrli,poljubi I pomazi... ili je ova mama bar tako mislila.
Konačno je stigla u Višegradsku,posle pola sata pešačenja. Odmah su primili mamu, jer za čudo, nije bilo gužve...

- Pa gospodjo, Vi ostajete danas ovde,porodjaj je krenuo...
- Kako krenuo,imam još 2 nedelje -uspaničeno upita majka- ne osećam se kao da se poradjam!
- Samo još CTG da potvrdi, Ali ja verujem da Sam osetila blage kontrakcije dok smo radili ultrazvuk.
- NE... valjda bih znala da imam kontrakcije! Ne mogu sada da se porodim - rece mama vec počinjući da plače - muž mi nije tu, ne mogu sada da se poradjam. Možda Vam se učinilo,mnogo Sam pešačila do ovde. Nema šanse da se sada poradjam!
- Nema razloga za plakanjem,ovo nije zatvor!- naljuti se doktorka na majčinu reakciju- uostalom, Vaš muž ne bi ni mogao da bude prisutan na porodjaju. Trenutno ne dozvoljavamo zbog virusa.
- Ne razumete! - zavapi mama- Nije u zemlji, nece doći jos 8 dana, ne mogu sada da se porodim... nema nikakvih znakova da se poradjam...Ne! Ne mogu!
- Izadjite napolje,sačekajte. Kada uradimo CTG videćete da se poradjate. Gospodjo,ponavljam,ovo nije nekakav zatvor, mi Vas ne zadržavamo ovde na silu. Ako je porodjaj krenuo, naša dužnost je da Vas porodimo.

Izadje majka iz ordinacije sa suzama u očima... - Ne želim da se porodim bez njih...želim da budu tu,uz mene,kad izadjem iz bolnice... Da se obraduju,da nas grle, da nas dočekaju...
Mama se umirila I pokušavala da oseti te navodne kontrakcije... Ali ništa, samo je osećala male pokrete svoje ćerke. Čekajuci CTG pozvala je svog muža da mu kaže šta se dešava...
I on je reagovao donekle isto... panično - Pa nisam tu! Ljubavi, nisam tu, uz tebe! Probacu da promenim kartu ako se poradjaš, bar da stignem dok izadjes iz bolnice... letovi su samo jednom nedeljno!
-Polako,treba taj još jedan test da urade... ubedjena Sam da se ne poradjam. Sećam se kako porodjaj izgleda...nije to to...- sad već donekle smireno reče mama.
Jer znala je, ako je ona pod stresom, stresira bebu... a želi da beba sačeka tatu I batu... pa da svi zajedno dočekaju praznike.

Vreme je, CTG... beba, kao da su je bockali sve vreme, nije htela da sedi u mestu... babica je dva puta morala da name šta mašinu od početka... ljutito gledajuci mamu.
- Pa ja držim kako ste mi rekli - reče mama- ona se ispod pomera,šta ja tu mogu, nije namerno!
Ali mama je I znala...ovolika aktivnost nije pred porodjaj... I svaki šut I udarac koji je osetila, činio je mamu još mirnijim, jer beba nije spremna da izadje.
Nakon testa,ušla je u ordinaciju...
- Kao što vidite, postoje iregularnosti na CTG snimku, Ali možete ići kući. Dodjite ponovo u ponedeljak... ili ranije ako porodjaj krene.

Pa zamislite te sreće na majčinom licu. Kao da je izsijavala. Osetila se lakom kao pero -Bićemo svi zajedno!- pomislila je.

Zahvalila se, I sa osmehom, na srećom I olakšanjem obasjanom licu, izašla iz ordinacije...

Mislila je, iako ne može da zamisli ništa lepše nego da svoju ćerku drži u rukama, opet to ne bi bilo to, ako njeni voljeni nisu tu, uz nju, da tu sreću podeli sa njima..

Sreća je biti zajedno sa onima koje najviše voliš. Dočekati novi život,novu godinu, Božić u krugu najmilijih. Najlepši dar je ta ljubav koja nas spaja.