Sirene…
Jurili smo kroz grad ..
On sa ambulantnom a ja odmah, ma tik iza njih!!
Nisam videla ništa - bila sam aposlutno zaslepljena.
Prebacaju ga u drugu bolnicu jer kažu tamo će mu biti bolje - ovde nema mesta..
A napolju - milion svetiljki, ljudi, auta - milion osmeha a ja vidim samo svetla ambulantne.

Noć - zapravo bi trebala biti najradosnija a ja je ne primećujem.

Noć pred Božić…
Nekada toliko magičan momenat u mom životu .
Ako mi je ista bilo bitno to je bio Božić - a sada je On postao centar moga sveta i apsolutni fokus moje izbezumljenosti.

I prolaze minuti kao dani..stigli smo u novu bolnicu- moj poraneli Mali Princ i ja.
Prolazi noć - gledam ga kako spava zakačen za sve one spravice .
Gledam i slušam pomno svaki otkucaj njegovog srca. Gledam…. I zaboravljam na svet oko sebe jer postojimo samo nas dvoje .
Dok sam odjednom dizala ukočenu i zaspalu glavu sa inkubatora - kroz prozor sam videla srećne ljude koji dolaze u posetu novopečenim mamama. Svi srećni- ja sam ipak bila najsrećnija !!!
Moj mali Princ i ja smo izgurali našu tešku noć i dočekali naš Prvi Božić.
On - ja i naš Tata sa prvim plišanim zekom.

Malo nam za sreću treba !
A naša mala sreća je poranila da nam ulepša svaki sledeći Božić koji dolazi !!