Наш први Божић у троје…
Као и сваке године у ово време радујем се Божићу и новогодишњим празницима… Само што ће ми овај Божић бити најлепши у животу. Не тако давно пре свега месец ипо дана постала сам мајка, једног дивног дечака Јована. Све о чему сам сањала, о чему сам се молила Богу је сада у мојим рукама, све што сам некада могла само да пожелим сада је јава.

Гледати неког свако јутро ко је пола ти а пола особа коју волиш је неописиво. Јован је неописив. Никад нисам осетила оволику количину љубави, нити сам икада знала да ћу моћи оволико да волим док нисам постала мама.

Сећам се када сам сазнала да сам трудна, првог ултразвука, прве његове слике лица када сам погледала у компјутер доктора. Исти је тата, и јако ми је драго због тога, имам малу копију вољење особе и нема ништа лепше од тога. Као да је јуче све било, први ударац, наше прво све. А сада је већ прошло месец ипо дана највеће среће и љубави.

Не могу да објасним речима колико се тек радујем времену које долази. Првих речи, осмеха, корака…ма свега… помало ми је жао што знам да време брзо лети. Зато желим да му сваки дан испуним срећом и љубављу. Желим да му први Божић буде најлепши, јер мени јесте зато што имам њега.