Prvi dani roditeljstva su protekli u upoznavanju i hvatanju ritma, u ustaljivanju navika, poseti familije I prijatelja, svemu onome lepom što greje srce I ispunjava ga toplinom. A onda su stigli i praznici, period godine rezervisan za ljubav i spokoj. Kada dođe taj period godine, za mene počinje čarolija. Radujem mu se, jer uživam sa svojim najdražima, koje ne viđam često. Raštrkani smo na sve strane, ali za praznike, tradicionalno, sestra i ja sa svojim porodicama dođemo u roditeljsko gnezdo, pa sve miriše na sreću i radost.

Ostanemo do Božića, ušuškani i bezbrižni, pa svi zajedno uživamo u kićenju jelke sa bakom i dekom, u pevanju pesmica i ukrašavanju prazničnih keksica. Kuća zamiriše na maminu štrudlu, na tatino kuvano vino, na radost i na sreću koju nestrpljivo iščekujemo cele godine.

Ako imamo sreće, pa bude snega, posle ručka istrčavamo napolje, uživamo u grudvanju i pravljenju Sneška, a baka i deka trče za unucima kao u najboljim godinama, zaboravljajući na reumu. Kada se nazimimo, utrčavamo u toplu sobu i zagrejemo se čajem sa aromom jabuke i cimeta koji, čini mi se, pijemo samo tada.

Bebin plač je bio najlepša arija koja se mogla čuti tokom praznika. Radoznale okice su posmatrale sve i radovale se svemu, čini mi se. Svi su ga uzimali iz njihalice, nunali ga, pevušili i smejali mu se, pa ko ne bi uživao u svoj toj pažnji? A onda su došli Badnje veče i Božić, najlepši običaji i najradosniji dani. Slama na podu, dečaci na slami, baka i deka pored njih, glade ih slamom i traže orahe i parice sakrivene vešto.

Trenutak unošenja badnjaka bude posebno emotivan. Deda ulazi u kuću sa svetim drvcetom, sestric cijuče za njim, za njima ja sa sinčićem u rukama, koji guče i živahno maše nožicama, želeći da i on trčkara i cijuče kao i bata. Mamina trpeza obiluje posnim đakonijama, kojima se ne može odoleti. A onda odlazimo u krevet, nestrpljivo iščekujući jutro kada maleni položajnici badnjakom prizovu iskrice i radost.

Sestrić recituje pesmice, a moj mališa sve pogledom isprati, gučući i mašući ručicama. Učestvovao je i u lomljenju česnice, pa je svoj deo jedva ispustio kako bismo videli šta je dobio. Ove godine je to bilo drvce drena, samo to nam je i trebalo. Prvi Božić doneo nam je našu prvu radost, prvi put osećaj mira i spokoja, prvi put bezbrižnost i osećaj da smo potpuni i celi, da su sve rane zalečene. Sreći nema kraja, magiju stvaramo sami, samo kada smo zajedno. Otvorimo srca za ljubav, zatvorimo vrata svemu lošem i uživamo u čaroliji. Jer čuda se dešavaju nama koji u čuda verujemo, naše čudo je dokaz za to.