I tako...Jednog hladnog oktobarskog dana rodio se gospodar naših srca, naša treća sreća, naš sin, naš Despot. Ta stara vladarska titula postala je ime našem malenom junaku. Rodio se pre termina, ali kako mu I samo ime govori jači je od svega, biće gospodar veliki. Novu godinu smo dočekali skromno sa sestricama Dunjom I Milom, ne zeleći da ga izlažemo hladnoći i gužvi jer je još uvek mali.

Ali smo Božić spremno dočekali sa malenim položajnikom. Nije lako spremiti sve i srediti kuću sa troje dece, ali sto bi teško bilo kad su deca razlog našeg postojanja. Sveto drvo, badnjak mali čvrsto je u rukici držao, kao da je znao koliko je važno da se srcu prigrli. Prvi je kod babe i dede džarao vatru. Slatko se smejao gledajući varnice badnjaka, dok je tata umesto njega pričao koliko samo želi sreće, zdravlja i berićeta. Prvi je u svemu bio, to se već podrazumevalo, a ni sestre se nisu bunile, ponosno su ga gledale.

Za trpezom se samo smeškao, sve mu je šareno bilo, eh da je samo mogao nešto od toga i da proba. Svom snagom je otkinuo parče česnice I jedva je dao tati, borio se junački. Prvi nam je Božić sa našim sinom, slavimo rođenje, nazdravljamo crvenim vinom. Živ bio domaćine maleni. Neka svima Božić donese sreće i radosti kao što to donosi rođenje deteta. Rodio se naš Despot.