Jakov nam je došao na svet 29.11.2023. Godine i na ovaj Božić je izbrojao svojih prvih 40 dana, koji su Jakovljevoj mami i tati predstavljali, prvi put u ulozi roditelja, 40 dana najslađih muka na svetu. Nešto nalik malom princu koga je budila misao o maloj ruži i koji je stalno mislio o njoj, tako smo nas dvoje provodili i provodimo noći i dane pored našeg mališe.

Insistirao je da praznike provedemo u našem rodnom gradu, pa smo otišli na naše prvo malo putovanje do Nove Varoši. Navikao se na našu malu porodicu i sada je došlo vreme da upozna baku, deku, velike i male članove naših porodica.
Malo im se smeškao, pomalo je plakao, ponajviše spavao, a u šetnjama je osetio svežinu planinskog vazduha na mekanim obraščićima koji su sa okicama jedva virili od šala i kape.

Badnji dan bio je propraćen tradicijom i premda je Jakov bio budan pre svitanja, tata mu je ipak prošaputao da će morati još malo da sačeka pre nego što zajedno budu išli po badnjak. Jakov je to buntovnički prihvatio i zaspao tik uz mamu.
Toplina, smeh i miris hrane ispunio je dom. Ispred seoske, pa kasnije i ispred gradske crkve zajedno smo gledali paljenje badnjaka. Varnice vatre i nebo osvetljeno vatrometom posmatrali smo u njegovim malim okicama. Pregršt dece grejalo se oko vatre. Dece Božije.

Osvanulo je jutro, a Jakov je ipak odlučio da odspava još malo uz nežne horske zvuke božićne liturgije. Najmirniji je u maminom zagrljaju. Sreća zbog tog radosnog praznika ispunila je dušu.

Božićni ručak, molitva i lomljenje česnice ove godine bili su bogatiji za još jednog člana.

U česnici je mama izvukla drvce za sreću, i baš u tom trenutku kad je videla svoju malu porodicu, nasmejala se i shvatila da je ta sreća upravo tu kraj nje.