Imam dve ćerkice i htela sam dobiti sina. To mi je bila najveća želja.. koja se ubrzo i ostvarila. Došao dan porođaja kad ono ja COVID bez ikakvih simptoma. Porode me u najgorim uslovima u hodniku ginekologije. Odvoje nas... Nisu mi dali da ga pomirišem..zagrlim... I tako 5 najduzih dana u mom životu. Puste nas kući, dete kreće da ima neke napade konvulzija...

Zatim ekcem na sve to ... Česka se plače al se telo umori i usledi napad i tako mesecima. Ispitivanja bolnice lekovi neprospavane noći... Sve je to prošlo nije se zaboravilo niko nije reko od čega je i kako je... Sa ekcemom se borimo još uvek. Ali zato smo sada za Božić dali njemu da drži Badnjak da ga sa tatom unese u kuću.. da sa sestrama polako svojim rukicama drzi česnicu za Badnje veče.. smejali smo se i uživali u njemu u njegovom mirisu i toplini koja zrači još posebnije na ovaj sveti dan. Konacno smo kući svo petoro srećni zagrljeni i nadam se da će nam od sada svaki praznik i svaki dan biti ovakav.

Mir Božji Hristos se rodi 🍁🍁🍁