Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Januarsko buđenje Autor: Milica Stevanović Simić | 9.1.2024
Slavimo li život dovoljno? Radujemo li se svakom jutru koje svane? Dođu tako neka pitanja u neko doba,doba zrelosti,doba tuge i radosti...ili jednostavno u gluvo doba noći kad umor savlada sve druge misli.
Badnje veče je. Svi su zaspali...Spavamo svi u istom krevetu. Malo škripucne svaki put kada se mrdnem, pa iznova posmatram da li sam probudila mali slinavi nosić. Osećam umor, polako me stežu trnci u nogama od stajanja i spremanja...žalila bih se, ali je suprug zaspao. Razmišljam jesam li sve spremila za sutra, kako ide ritual, šta prvo? Ima li dovoljno drena za sve, jesam li spremila med?!
Beba se budi..nervozna je...Posle par sati, a meni se čini kao večnost, uspevam da je uspavam. Sada mirno spava na mojim grudima. Ostavljam je tako da spava do jutra, sedeći u grču i strahu da ću je probuditi ako se pomerim. Razmišljam o danima bez nje... da li je nekada bilo lakše- da, da li bih se manjala za te dane - nikada. A ta toplina koju osećam na grudima, ove male ruke koje se kače za okovratnik majice to ...to vam je čista sreća. Razmišljam o tome koliko smo je dugo čekali. Koliko se nadali i evo je tu,na mojim grudima.. Sviće. Sviće jutro i najavljuje najradosniji dan! Sedimo i čekamo da se probudi... Budi se i gleda me očima iz kojih izvire upravo nešto božansko..Dobro ti jutro, glasniće moje sreće! Dobro ti jutro, ljubavi! Srećan ti prvi Božić, Božiću moj. Dopada ti se priča? Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na priču: |
Јаслице или дадиља
пеперутка16
Да ли бисте радије уписали своје дете у вртић или унајмили дадиљу?