Rođen sam 16-og septembra tačno u ponoć sa 2 kg i 47 cm, kao prevremeno rođena beba u 34. nedelji trudnoće ( tako su rekli ginekolozi). Moja mama nije znala da je trudna, skupio sam se i njenom stomaku i ćutao sve do te večeri ( 16.09.) kada ju je zaboleo stomak i ja sam se rodio vaginalnim porođajem.

Nisam mnogo mučio mamu na porodjaju jer četvrti put kad se napela ja sam izašao. Zbog tog neobičnog događaja i iznenađenja svih dobio sam ime Bogdan. Mada su me babice i ostale med. sestre prozvale Peruškica. Bio sam dva dana u izoleti pa me je pedijatar na nagovor med. sestara izvadila ( jer sam bio mnogo nemiran u izoleti pa su se sestre žalile pedijatru da ne mogu da me pohvataju ) i od tada sam svaki podoj bio uz moju mamu.

Bio sam najmanja beba ali vrlo živahna i vredna, sve vreme podoja sam sisao mamu a ona je uživala da me mazi po glavi. I sada me uspavljuje maženjem po glavi. Volim da se smejem mami, volim kada me tata prevrće i igra se sa mnom, volim da teram po svome kada me baka ljulja da zaspim a ja plačem, pa je iznerviram i onda joj seslatko nasmejem. Ja sam prvo dete mojim roditeljima, prirodno začet. Moja mama ima 41-u godinu a tata 40 godina. Danas uživam sa roditeljima u ovom velikom prazniku iako sam još mali pa mnogih stvari nisam ni svestan ali volim da me svi nose, grle, maze i ljube a ja im se rado osmehujem.