Evo mene i na ovoj temi, volim da podelim moja iskustva sa vama, mislim da je korisno kad se neko stariji malo umeša, naravno i dobronameran(ta sam ). E, imam 45, trenutno čuvam malu rođaku, tri meseca unazad, njoj je 3 godinice, natprosečno je nestašna. U pravu ste za potrčati, ali usput, ja je i vaspitavam, pa nije sve u ludom trčkaranju unaokolo, trudim se da se kvalitetno igramo, da kroz igru nauči puno. Šteta što roditelji, kad sa posla dođu umorni, a verujem da su poprilično iscrpljeni, pa plus obaveze u kući, ne mogu da nastave u tom pravcu, tako da moja malena najviše voli da pere sudove, trpa i vadi veš u/iz mašine, pegla svojom plastičnom peglom, kuva(imrovizuje), u supermarketu je svi poznaju, pa i šire. Mislim da nisu bitne godine, već posvećenost osobe koja vam čuva klince, u početku su sve te tete divne, a ubrzo postaju umorne, bilo mlade ili stare, ove prve vam prave telefonski račun, troše internet, ove druge ne mogu ni da umiju i očešljaju bebca, jer je doručak bio luda trka po sobi. Iskreno, da nije ovolike ljubavi prema mojoj nestašnoj devojčici, takođe i slobode da viknem ponekad, jer smo u bliskom srodstvu, što nekoj tamo ni ja ne bih dozvolila, mislim da se ne bih upuštala u čuvanje dece. Evo još jednog primera, moja malena u prisustvu roditelja upotrebi par ogavnih psovki, šta biste vi pomislili? Naučila od tete čuvalice. Logično. I ja bih pomislila. E ovaj put nije i moji to znaju. I tako ona kreće u vrtić sledeće nedelje, a matora ja ću da se odmaram narednih mesec-dva. Zaključak je: 20+40=60:2=30, idealno za potrčati, prezrelo za postpubertetske sklonosti, samo treba pronaći. Srećno!