Eti i zasto ta devojka zbog jednog kukavice i sebicnjaka da ima traume ceo zivot i psihicki da oboli,najbolje je ubiti se i ostaviti svoje najblize da pate ceo zivot, kako da ne


_____________________________

Sreca prati hrabre!!!

Hm...i meni je padalo na pamet samoubistvo kad sam bila u pubertetu,ali sve to poprilicno neozbiljno(dovoljno da se rascmizdrim nad svojom jadnom 15-ogodisnjom sudbinom i poslije pola sata suza mi bude bolje i spremim se za grad )
Ali,,islim da nije kod svih ljudi isti mehanizam..Meni draga osoba je pokusavala da se ubije par puta,mada svi mislimo da ona samo privlaci paznju,ali je ulog prevelik..Naguta se tableta,ali ipak nikad kad zna da nema sanse da iko dodje.Klasican ruski rulet..pa je onda vuci,tjeraj da povrati...i ponovo cekaj

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Smatram da to nisu niti sebicni,niti hrabri ljudi.To su obicni ljudi koje je,nazalost,''uhvatila'' bolest.Svako ko moze i zeli da digne ruku na sebe ima veliki psihicki problem.To su ljudi koji cak mogu delovati vrlo sretno,zadovoljno i zabavno,a u sebi biti u teskoj depresiji koju je tesko uociti obicnom coveku.Dugotrajno lecenje i lekovi su jedini spas.Medjutim,ti bolesnici ili prestanu uzimati terapiju ili se bolest prekasno uoci.

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Mnogi Ljudi zive u neimastini, prezive ratove i licne tragedije ko sto su smrt bracnog partnera, oca majke ili ne daj Boze deteta pa ne digne ruku na sebe.
Ta samoubilacka hrabrost ili kukavicluk valjda zavisi samo od osobe i njenog vidjenja zivota, dali njoj vredi ziveti i dali ima tu veru da moze biti bolje jednog dana.
Ja licno verujem da moja hrabrost da nastavim, koliko god tesko bilo, dolazi od vaspitanja i paznje moje majke, koja mi je usadila veru da sve rane zarastu, i da se tuga razblazi vremenom, da ce sutra stvarno biti bolje.
Inace moja majka je u 25god. koliko sada imam ja, ostala udovica sa 2male dece, svekrva je izbacila iz stana u sred noci, pa je samnom i sestrom  od6meseci spavala na klupi i cekala voz da se vrati roditeljima.
Znajuci sve to verujem da nije trenutak bitan, vec um koji poseduje osoba koja sebi nesto ucini nazao.


_____________________________

Veliki sam mamin dečak

Draga psihijatrijsi bolesnici su to do kraja i nazalost u vecini slucajeva nema izlecenja,mogu da se zalece pa i da prestanu da uzimaju terapiju ali sa tim ljudima uvek moras biti oprezan,jer se ne zna kad ce bolest opet da sepovrati


_____________________________

Sreca prati hrabre!!!

Na njemu se nikada nista nije primjecivalao uvjek je bio veseo,radio,druzio se,nije bio bolestan zato mi je ta slika stalno pred ocima i ne mogu da oprostim njemu sto mi je ostavio toliku traumu da se jos uvijek nisam oporavila i mislim da se nikada necu ni oporaviti od toga.To je jace od mene

Draga ne mozes ziveti sa tim ceo zivot probaj da mu oprostis i nastavis dalje da zivis mozda ce ti biti lakse to je moj savet

_____________________________

Sreca prati hrabre!!!

pokusala jesam ali ne ide na znam vise sta da radim.....toliko mi bude tesko da se toliko naljutim i kazem "jesam budala pa on nije zasluzio da o tome cak i mislim kada je bio u stanju to da uradi"a opet me poslije uhvati tuga sto ga nema i kako je pusto bez njega i koliko mi fali i ne mogu mu nikako oprostiti

Nemoj draga da da mucis sebe ,verujem da ti je mnogo tesko ali ipak sto kazu ljudi vreme leci sve,naravno on ce uvek zauzimati posebno mesto u tvom srcu kao osoba koju si mnogo volela oprostila mu ili ne.Zao mi je zbog tvog gubitka zaista


_____________________________

Sreca prati hrabre!!!

Ja sam htela da se ubijem u osnovnoj školi (7. razred), ali baš zaozbiljno. Sećam se da mi se sve nešto zgadilo i sve mi bilo grozno...
I sad ponekad pomislim, ali brzo me prođe. Ne bih to mogla da uradim ljudima oko sebe.
Lažem, otkako sam se porodila, tj otkako sam zatrudnela, nikad nisam ni pomislila. To bi tek bilo kukavički i sebično.
Mogu da razumem ljude koji to urade, iako ne opravdavam i ne odobravam.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Kada covek dodje u te duboke ponore, on nema svest da tacno zna sta cini i zasto cini, niti svesno moze da razmislja o posledicama.  Tako da je to veoma veoma teska situacija, i takve ljude treba pokusati razumeti.  Ja sam bila u situaciji da mi je toliko bilo zdravstveno lose da nisam htela vise da zivim.  Nisam pokusala nista, ali mi je padalo na pamet.  Da dodam, da sam ja, kao i vi, bila od ljudi koja je smatrala depresiju izmisljenom, i necim iz cega mozes da se istrgnes ako zelis.  To uopste nije tako. Ne zelim nikome te ponore, tu dubinu, samocu i strah.  JEdino sto me je drzalo jeste ljubav za roditelje.

U drugu ili trecu godinu srednje nam se ubila drugarica iz odeljenja,pucala si u stomak! Ko zna sta je istina,znate ljude,300 price kruze!
Bilo je strasno,sahrana na dan zaljubljenih bila!


Ja sam sad skoro razmisljala na tu temu,kad je pocelo sa svadjama sa mm i stvarno nisam imala volju za zivotom ali ja nemam mu** za to! Nikad ne bih mogla da dignem ruku na sebe! Jedino da legnem u krevet i da cekam da odem!


< Poruku je uredio pcelica Maja -- 19.12.2009 1:26:47 >

joj, kako je ovo teška i tužna tema...Tasho, slažem se sa tobom-nešto se, ipak, trebalo vidjeti. Moje mišljenje je da dijete ne učini ono najgore samo zbog razloga koji je kao očigledan. Mislim da korjeni nezadovoljstva, frustracije, nesamopouzdanja leže mnogo dublje, u nečemu što na prvi pogled nije vidljivo. Mislite li da će sretno dijete sebu nauditi na taj način? (ne bogato, ne razmaženo, nego istinski sretno) Ja ne mislim, mislim da svako ima u sebi nešto što ga muči...teško mi je i pisati o ovome...maleni jadničci

Ja sam trzala mamu nekoliko puta, ona odradi ono što ja hoću i super, a ni na kraj pameti mi nije bilo da sebi naudim (ja sam od onih: ja volim samo sebe... )...kako sam bila grozno dijete...

Sto se tice prvog posta, znam za pricu, jer tetka koja je vidjela djecaka u cinu samoubistva je moja bivsa profesorica, monstrum kakvog nema, i ovdje se zna da se ubio zbog nje, jer ga je maltretirala fizicki i psihicki, trazila od nje da bude najbolji ucenik i predstavljala mu se kao majka. Ona je izgubila sina jedinca, dobila tumor mozga i u tom malom vidjela "nesto"... To nikad razumjeti necu, ali da djeca pocine tako nesto, uzas!!!

I kod nas je u petak popodne cetrnaestogodisnja djevojcica skocila u Vrbas!
Jos nisu pronasli tijelo

Kazu ,zbog jedne negativne zakljucene ocjene ..



_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Moja drugarica(malo smo se redje druzile kao odrasle,vise kao deca)je pre nekoliko god izvrsila samoubistvo,jos se ne zna pravi razlog nazalost se nece nikad ni saznati,nije mi bila kao osoba koja bi tako nesto napravila cak sta vise mnogo je volela sebe,par meseci pre toga se udala i to u emisiji 48 sati svadba,postoje razne price cak i da je otac zakljucao i da je prelazila na komsijsku terasu(sto ne bi bio prvi put)i pala

dva brata mog dede su se ubila. Prvi se bacio pod voz i to , dosao je na stanicu i cekao voz i kad je krenuo on na sine  par meseci pre toga se razveo pa kazu da je to bio razlog. Drugi se obesio , kazu da se propio zbog neke nesretne ljubavi i eto


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Strasno...Ne mogu da razumijem zasto bi to neko uradio, koji god da je razlog. Jedan nas komsija se ubio zbog dugova. I sta je napravio? Nista. Sad njegovi duznici jure njegovu djecu i zenu...

sa mnom u osnovnu je isao jedan decak koji se obesio u zgradi pored moje (tj.ista zgrada,susedni ulaz) jer nije upisao srednju skolu koju je hteo,nasla ga je mladja sestra i dan danas ti ljudi izgledaju kao daq im se sin juce ubio,strasno kako pate
moj teca(nije rodjeni) se isto obesio,niko ne zna zasto i nasao ga je sin koji je tad imao oko13,14 godina,secam se da smo tu noc moja mama i ja isli kod tetke i da sam ja povela brata na kokice da ga malo oraspolozim a on jadnicak je bio skroz izgubljen i samo je cutao

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Totalno neshvatljivo....
Kao da ih neko zaposedne.. strasno..

_____________________________

":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .."
-Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva!
-Ne brini mama. Budicu pazljiva!

Nema tu sta da se (ne) razumije. Jenostavno osoba koja to uradi ima problem, a vrsta problema je vise. I naravno to su labilne licnosti koje smatraju da za prekid problema je najlakse dici ruku na sebe. I uvijek ih zalim i nikada ne govorim da je to sebicno. 

_____________________________

Something is rotten in the state of Denmark.

E pa posto sam malopre ispisala jedna svoja tri traumaticna dogadjaja iz detinjstva evo da dodam i onaj definitivno najgori u svom zivotu. Pre dvadeset godina moj tata. Nisam se ni pozdravila sa njim i dan danas razmatram scenarija u svojoj glavi da li sam mogla ista da budem bolja cerka da ikako doprinesem da do toga sto je doslo nikada ne dodje. Ta griza savesti koja ostaje iza njih koji to urade, to je nesto sto mislim da ceme pratiti citavog zivota. Jesam bila nezrela, tinejdzer pun inata, dugackog jezika... Ako sam ga ista povredila i ako sam ikada na sta uticala, vratila bi se 20 godina unazad i to promenila. Jeste da sam bila najbolji djak u razredu, sportista koji je osvajao druga i cetvrta mesta u republici (kosarka i odbojka), nisam izlazila, pila, pusila... Ali sigurno sam mogla da budem jos bolja...