Prvi put sam saznala sasvim slučajno, bio je na službenom putu i jednostavno se desilo da ga osoba koju znam vidi kako izlazi sa dotičnom personom iz kluba u sitne sate, a meni je sledećeg dana rekao da je rano otišao da spava jer su se sastanci odužili. Drugi put se desilo nakon godinu dana, sa tadašnjom koleginicom koja je nakon toga počela da ga cima telefonom, u stvari ga je ona provalila, ne direktno, ali dovoljno da posumnjam, pa da prizna.
E sad, i ja sam mislila da nikad ne bih oprostila jer ako to uradi neko koga toliko volim, šta onda tu ima dalje da se priča...Ali sam oprostila baš zato što ga volim i što nisam mogla dozvoliti da ta glupa muška potreba i slabost uništi nešto u šta ja ulažem svoj život, ljubav, vreme, godine...
Naravno, ne ide to odmah tako lako, ni preko noći, muka je to živa, verujte mi.
A naplatila sam tako što sam postavila uslove i zahteve, što sam potpuno sebe stavila u prvi plan, što je radio kako sam ja htela, pa ako izdrži, znači da vredi, da i on smatra da se treba boriti za nas. Duga je to priča, ali to je suština.
Nakon nekog vremena, možda godinu dana, sve to bledi i verujte mi, više ne boli ni kad se setim, malo pecne, tek da podseti da nikad ne možeš biti sigurna kada su muškarci u pitanju.