Читам вас и ко себе да гледам, раније сам била јааако љубоморна, мноого више у везама него сада у браку. Мада, и у браку сам имала своје моменте... Али, знате шта? ПА ШТА! Ето, па шта? Озбиљно питам, па шта и ако ме превари? Мислим, могу ја цео живот да се глођем и изигравам Драгуљчета њушкајући за евентуалним траговима преваре, али, под 1.) губим драгоцено време које могу искористити на нешто што ми прија, 2.) кидам себи живце а ја волим себе и своје живце , и под 3.) ПА ШТА и да ме превари? Неће свет стати, побогу. Јесте, мало ћу плакати кад га оставим, мало му псовати све по списку док му бацам ствари са терасе, биће тешко бити сам у прво време, али партнерова превара је јааако излечива бољка, држи вас бол као грип, пар недеља, и после неколико терапија добрим расположењем станете на ноге једно јутро, погледате се у огледало и кажете себи "ма кога је, бре, уопште брига за кретена", склоните у ладицу све заједничке фотке, одете са другарицама у заједничко зезање и наставите да живите свој живот срећни и задовољни без неког ко није одолео а да не умочи мишка у другу "госпођу". Јесте, увек се ту вуче драма "куку, деца, како ће она прихватити разлаз, па шта ће рећи комшија Пера, како да стрини изађем на очи" и остале глупости, али, опет, мој живот је само мој, и ја у њега убацујем и избацујем из њега кога хоћу, и свако ко испрља мој живот својим глупирањем заслужује шут карту из њега, па био то комшија, другарица или, ето, ЧАК и муж. Тако да, слободно нек ме превари, само нек ми је крвна слика добра.
Мало сам поправила текст да се боље разуме поЈента.
< Poruku je uredio BubaMira -- 12.9.2011 13:10:17 >