Tražila sam post sa rr.ba da prenesem ovamo,ali ne nadjoh...tamo sam baš opširno pisala o tome...
ali evo ukratko: slavili smo 2 dana,prvi dan bliska rodbina i roditelji,a drugi dan prijatelji...kad sve saberem bilo je oko 23je....i djece 6ero...
razmišljali smo o varijanti picerije-restorana koju imamo preko puta zgrade,i tu boravimo često,ali Sergej još tada nije ni hodao,tek je puzao,bilo je još malih beba...tako da baš i nije se moglo u piceriji...u stanu je bilo komotnije,imali su prostor za igru,trčkarali..igrali se sa onim kapicama što idu na glavu,frule,baloni,sviraljke...ja sam čitav stan prilagodila i okitila u rodjendanskom tonu,čak sam našla i onejednokratne stoljnjake za slavlja....to mi je super....kad se sokić prolije,samo zamjenim drugim stolnjakom.....tortu smo naručili,ona velika kinder torta,ostali mani ja i m smo spremali,bilo je praseće pečenje(tajo okrenuo ražanj sa sinovljev prvi rodjendan ),čobanac,ruska salata,salata od svježeg kupusa,i miješana zimska salata...i sitni kolači uz tortu...
ono što je specifično,to je da smo sve goste slikali sa Sergejem,i napisali posvetu i odmah izradili doma slike za uspomenu(preko ompa,m ima ta čuda)..svi su bili oduševljeni...
sve u svemu lijepo smo s eorganizovali i rasporedili,ali uprkos ja sam pala od umora obe večeri,iako mi je m tada pomagao
E sad za ovaj drugi rodjendan u novembru,definitivno idemo u pizeriju,i to samo uža rodbina...nekih njih 10ak....više nema potreba za tim 'širokim' slavljima
_____________________________
"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”