Sve mi se više čini da je kod mene kako u vojsci. Gledajući decu prijatelja, mislim nekad da sam naporna i dosadna svojoj deci, ali valjda je to jače od mene. Imam neka pravila kojih se držim i oko kojih nema pregovora.
Svako spava u svom krevetu. Naravno, kad je neko bolestan ili kad su neke ekstremne situacije, popustim, ali u principu ne. Jedno vreme je Stefan hteo da spava s nama i dolazio nam noću. Onda smo sklopili dogovor - Kad je dan (dnevno spavanje), pustim ga da i on i Sofija spavaju u našem krevetu, a kad je noć, svako ide u svoj krevet i u svoju sobu. Njima je to bio dovoljan kompromis.
Jede se za stolom, ne nosi se hrana po sobi (čak i kad je u pitanju keks ili nešto slično). Kad završiš s jelom, pranje ruku i umivanje i tek onda možeš da radiš šta hoćeš. Nema igranja ni gledanja TVa dok se jede (u principu, ali ako su prethodno gledali neki crtani, neću im ugasiti). Slatkiše im dajem posle glavnog obroka. Ako im je neko doneo slatkiš, a uskoro je vreme npr. za večeru, slatkiš se jede posle večere.
Ne podnosim kad ležu uveče kasno. Više volim i da ustanu u 6h ujutro, pa da uveče do 20-21h zaspu, nego da mi prespavaju jutro, a ostanu budni do ponoći. I meni treba par sati pre sna da čujem svoje misli u miru i tišini ili da uradim neke poslove na miru ili da se malo opustim.
Kad su bili mali, a i sad, nema noćnih obroka. Do jutra nema ništa, eventualno voda. Posle pranja zuba, nema nikakvog jela.
Flašice sam im dosta rano izbacila, Stefanu sa godinu i 7 meseci, njoj sa godinu i par meseci, ne sećam se tačno. U stvari, ona je sama ostavila, nije više htela, a od 7. meseca je samo mleko pila na flašicu, ostalo iz čaše, šolje.
Kupanje nam je pre spavanja...
Ne mogu sad da se set_im, ali stvarno sam dosledna u nekim stvarima. Mislim da i njih tako manje bunim, tačno znaju šta mogu da očekuju u kojim situacijama i nema trošenja energije oko pregovaranja i dogovaranja.
Kod igračaka sam popustljivija. U principu tražim da pokupe i pospremem za sobom, ali im često i ja pomognem i tad ide brže i s više volje skupljaju. Nekad im čak ni ne spomenem, već ja spremim kad oni legnu. Po meni igračke nisu nered i ne smetaju mi. Mislim da će mi jednog dana sobe biti prazne kad ne bude igračaka posvuda.
< Poruku je uredio Didy -- 24.9.2013 10:12:59 >
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...