Aha sad razumem...
Slazem sa tim sto si rekla...

Meni je krivo sto nemogu cesce da odem do manastira samo zato jer ja se tamo osecam ispunjeno i smireno...

< Poruku je uredio pcelica Maja -- 5.4.2010 15:12:09 >

Verujem da postoji nesto izvan nasih vidika, nesto lepse od svega sto smo videli, da postoji mesto osecaja onih divnih kao toplina i mir u srcu i dusi. Volim to kako se ja osecam kad sam u crkvi ili manastiru, prija mi taj miris...Ne volim svestenike jer sam uglavnom imala prilike da upoznam one koji rade sve suprotno onome sto propovedaju. Volim i crkvenu muziku cak sam i pevala u crkvenom horu.

Takodje!

< Poruku je uredio pcelica Maja -- 8.4.2010 20:19:33 >

verujem jedino u coveka. to je moj bog.  ni duh, ni otac, ni sin. ni buda, ni alah, ni isus. covek je moj bog. koji daje i ne trazi zauzvrat. koji uzima samo ono sto mu se od srca daje. koji voli i iskreno zeli biti voljen. koji govori, koji peva, koji ume, koji ljubi. koji ne ubija, koji ne otima, koji ne laze, koji postoji. nijedna mi religija nije ponudila takvog... 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Ja vjerujem u Boga. tako sam odgojena od malih nogu i ne mogu bez toga danas živjeti. I nema mi ništa ljepše od toga što ja i mm svake nedjelje idemo na misu zajedno. I to na veselu misu na kojoj mladi pjevaju i sviraju gitaru. To je baš prekrasno i hrani me cijeli tjedan.

_____________________________

Stigao nam je nas Jakov! :)

ja verujem u Boga ...moj zivot bez te vere ne bi imao smisao

lako je tebi, kad si ti sama bog i ja bih verovala da mi zivi u ogledalu


_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

lepo receno :) i vrlo tacno!

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Naravno da verujem...

Verujem u Boga. Ustvari, ovo ispod najbolje opisuje moje razmišljanje.

Da (ako) nema Boga, čovek bi ga izmislio. Što se tumačenja u religiji tiče, pošto sam teški analitičar i naučnog duha, većinom je teško sve to pojmiti. Uvek imam pitanje: kao, zašto, na koji način... Mada sama vera je u stvari verovanje bez činjenica i tako treba prihvatiti. Sviđaju mi se različiti običaji i verovanja i to ću se truditi da deci prikažem. Lično sam se krstila tek u 25.godini, po svojoj želji, kad sam osetila potrebu za tim. Mislim da ću tako i svojoj deci ostaviti da sami odaberu.

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

Vjerujem u Boga i da ne nosim vjeru u sebi u nekim trenutcima bih bila totalno izgubljena.

_____________________________

svako zašto, ima svoje zato......

Verujem u Boga

_____________________________

" Sve je tako jednostavno-ILI ce se desiti ILI nece..Treceg nema ;) "

Kratko i jasno - DA!

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

VERUJEM U BOGA  I SVAKO VECE MU SE MOLIM ZA

_____________________________

zivot je kratak-ili suvise dug -da bi sebi mogla da dozvolim taj luksuz da zivim lose

Moji roditelji su odgajani u komunistickom duhu, ali, nikad nisu na nas usmjeravali svoja ubjedjenja, jer su znali da su stvorena vjestacki...Vjerujem u Boga, ali ne pamtim kad sam poslednji put otisla u crkvu(a preko puta kuce mi je)...kad vidim samo naseg "lokalnog" popa kako se sepuri(sa tetovazom na ruci), kako sklanja automobile sa parkinga(i to na koji nacin) meni pripadne muka...Bogu se molim svakog dana...stanem na sred ulice i pomolim mu se...ljudima(pa i sebi) ne mogu vjerovati...puuuuno puta iznevjerena...a Bog mi je do sada uslisio sve moje molitve(naravno-nisam mu se molila za milion evra i kucu na Maldivima )...DA VJERUJEM U BOGA , ali na svoj nacin.

_____________________________

When you cry ,I''''ll wipe away all of your tears, when you scream ,I''''ll fight away all of your fears...

Moja mama je vernik oduvek. Tata je rastao u drugacijoj atmosferi. Mama ima Rh- faktor u krvi i nisu joj dali Rogam posle prvog porodjaja. Naprotiv, pred porodjaj sa mnom dali su joj, greskom doktora, lekove za skupljanje materice. Kada je jedva prezivela porodjaj, iz nekog razloga, nisu smeli da joj daju ogledalo. Meni je konstatovano krvarenje u mozgu i nepravilan eeg. Pustena sam iz bolnice posle 20 dana sa nepovoljnom prognozom. Jednostavno, pomogli su koliko mogu i digli ruke. Mama nije. Svake veceri je plakala pored kreveca i molila se Bogu da ozdravim. Tako je i bilo. Tata je tada promenio stav.
Ono sto ja pamtim kao najlepse delove svog detinjstva (osim odlaska na Avalu) jesu odlasci u Crkvu Sv. Marka na Tasmajdanu. Gotovo da nisam ni znala da postoji jos neka crkva na ovom svetu. Obozavala sam te rituale i sve sto je pratilo te odlaske.
Vera u bilo sta je samo stvar izbora.
I sada, kada mi je double test jako los, ja se molim Bogu. Jer ne vidim sta bismo lekari i ja konkretno tu mogli da ispravimo. Ne znam ni kako da budem optimista ako ne verujem u nesto lepo. Bitno je samo da verujemo da mozemo biti dobri i bolji.

DIVNO

popovi su ljudi, verujem u Boga

< Poruku je uredio dunja RR -- 11.7.2010 19:24:58 >

Da, to je to, tako se i ja osecam...

Smeško, svaka čast na pozitivnom stavu!
Samo i dalje tako razmišljaj i videćeš da će sve biti u redu


_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Ja verujem u nešto moje , uzvišeno , i ne želim da prihvatim pravilo da "to nešto" mora da se zove Bog i da moram da komuniciram sa njim onako kako mi nalažu pravila , uniformisani "posrednici" i slično ... To je moj "Bog" , i mogu ga zvati kad hoću i kako hoću - Toza , Marko , Janko pa i Popaj ako hoću . Ne volim ovo što vidim - a to je da ljudi veruju u Boga samo iz straha - šta će im se desiti "posle" ako sličajno ne budu verovali . Mog Boga sam ja "stvorila" , verovaću kako hoću . U crkvu ne idem , jer crkva nije ono što bi trebala da bude , nažalost , a i ne treba mi "posrednik" da me uči kako da volim Boga u skromnosti , a posle sedne u BMW i ode na ručak o trošku crkve . Univerzalni Bog , koji se sada "provlači" svuda, mi se uopšte ne dopada ...taj Bog ne zamera trošenje silnog novca na Papamobile i ostale trice , to je Bog koji ćuti dok mu sveštena lica seksualno zlostavljaju dečake , to je Bog na kojeg se pozivaju oni koji kradu novac od SMS -a nemenjen siromašnima i gladnima ... Moj Bog je potpuno drugačiji ... Vozi zaprežna kola i smeje se najlepše na svetu ... I njega me nije strah ... niti sram ...