Jesu, meni bas omiljeni.

I ja sam u 7.-8. razredu pocela citati Mirjam.I onda sam na nekom pismenom dobila trojku i komentar u dnu:0seca se uticaj citanja ljubavnih romana.
Jako me tada bilo sramota.Kasnije mi je,naravno,bio smesno.


_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Hahahaha, busted!!!

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Nastavnica mi izgleda bas nije bila ljubitelj Mirjam
Uf,volela bih da je sretnem,pa da je pitam da li je gledala seriju


_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

A nikad necu zaboraviti leto negde oko 5. razreda cini mi se kada sam citala "Orlovi rano lete", bas sam bila tuzna kada sam zavrsila knjigu, bas sam uzivala u njoj!

Ja sam imala neku 365 prica, u kojoj je bilo dosta grcke mitologije, bajki i prica i mitova drugih naroda, kako i knjigu Najlepse bajke sveta. Znala sam ih napamet. Eno su kod sestre pa bacim pogled po nekad. Potrazicu i za svoju biblioteku.

Secam se, u osnovnoj me je mama terala da izadjem iz kuce i igram se sa drugom decom, a ja sam samo htela da znam sve Bogove grcke mitologije

Исто. Можда их имам и више, нисам бројала одавно. Кад сам се одселила од мојих, донела сам у стан само оно што ми је тад било неопходно, а онда сам, мало по мало, довукла скоро половину књига и купила за 4 године, колико смо тамо живели, још подоста. Сад смо се преселили у кућу и прво су стајале на тавану у кутијама, а сад смо их спустили у шпајз (пун је књига, зимница ми је код маме ) и чекају своје полице.



Ускоро завршавамо поткровље и селимо спаваћу собу горе, а мени остаје радна. Цео један зид ће бити полица са књигама, замислила сам још један радни сто, сто за компјутер и сто на којем ћу моћи да држим приватне часове. Једном ћу купити и ону дивну фотељу у коју се завалиш и подигнеш ноге и неку огромну лампу и коначно ћу имати миран кутак за читање.
Док смо живели у стану, мм је схватио да је боље да имам радну собу, него да сваки пут излази из стана кад мени деца долазе на час или кад имам пуно да лекторишем.
Најсуровије ми је било кад смо показивали план куће и кад дођемо до радне собе, онда следи коментар - Радна соба? Мислиш даска за пеглање и вешерај.
Иначе, ја сам и као мала много читала. У пубертету и у средњој школи сам увек буљила у књиге, а никад нисам знала шта је популарно на ТВу, чак су ме помало и зезали у друштву. Ни данас не упалим ТВ данима. Пре неко вече је мм прокоменатрисао: "Овај ТВ нам је најлошија инвестиција. Нисмо га упалили већ 3 дана. Уопште ми није јасно ни зашто кабловску плаћамо".


_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Didy, realno, na TV-u nema nista...Ali bukvalno nista...Bolje uzeti knjigu i citati ili se baviti nekim sportom...

Onda sam ja izgubila pola zivota. Odkad sam naucila da citam to mi je bila jedna od omiljenih aktivnosti. Svako leto kad me ostave kod babe i dede ja procitam sve lektire za sledecu godinu a u toku godine sta mi se svidi, citam dalje od tih pisaca. I tako uvek. Sve sam knjige u kuci sto imamo procitala (osim tatinih i maminih strucnih) a za vreme bombardovanja sam citala encikopedije, krenem od slova A pa pichim. Nismo imali u gradu ni telefon a kamoli internet. Danas ne mogu da citam iz pdf-ova, moram da drzim papir u ruci pa to ti je. Ovih dana kad uzmem knjigu na svom jeziku procitam je za dan, nakon ovih 5 godina citanja knjiga i radova na Engleskom.

Dakle oficijalno je: JA IMAM 18 GODINA, ne 36, jer eto ostalo vreme mi je izgubljeno ako je tako!

Eh, da. Ne dodah ni jednu roditeljsku. Pitam ja svoju majku kako me je uopste naucila da volim toliko da citam. Ona ce na to: "Pa tad si bila najmirnija, tutnemo ti knjgu u ruke i milina!". Njena teorija je da posto su moji bili studenti i uvek ucili u mom najranijem detinjstvu da sam tako videla njih pa ih kopirala. Dakle zene, ako hocete da odgajate pismenu decu, knjige u ruke jer primerom se najbolje uci.

P.S. Jedina lektira koju nisam mogla da dovrsim do kraja je Gorski Vijenac, da li sto sam imala temperaturu kad sam pocela da je citam ili sta li, ne znam...

Ja sam u osnovnoj skoli jednom se nalozila na bajke, bukvalno odem iznajmim koliko smem, i sta procitam vratim sutradan. Ono bajke raznih naroda... I dodje meni zamena za profesorku Srpskog i zena se zabezekne da sam ja najbolji djak u razredu. Mislila je da sam zaostala jer citam bajke a to ne prilici mom uzrastu. A ja sam samo isla u krug po zanrovima, kad mi sta dosadi, ja predjem na sledeci...

Mene je majka uvek jurila po kuci kad pocne sumrak: "Oslepeces dete, pali svetlo!".

Al najgore mi je bilo kad sam u selu i nestane mi knjiga pa kao dete u osnovnoj skoli procitam sve od Lajosa Zilahija sto je bili pri ruci.. Ko nije nista citao evo samo par naslova pa pretpostavite: Voda nesto nosi, Samrtno prolece...

Ja kao dete uopšte nisam volela da čitam, ja sam htela samo da se igram ili da trčim (odemo u prirodu, svi negde u hladovini, a ja tako trčim okolo). Mama mi je pričala da kada nam je čitala, moj brat je gutao očima, a ja huhćem, stenjem i pitam "hoćel to skoro"    (mama, inače prof književnosti, je dobijala ospice od moje nezainteresovanosti) Onda sam pročitala "Hajduk u Beogradu" (to mu dođe tamo negde... valjda 5 - 6. razred), pa Mi djeca s kolodvora ZOO i tako sam počela da uživam i da volim knjige. Dok sam studirala najviše sam čitala tokom ispitnog roka, to me je baš opuštalo. Sećam se da kada sam prvi put čitala Satanske stihove, da sam položila 4 ispita u junu.
Inače, nisam baš često odlazila u biblioteku, samo jedne godine baš redovno. Moji (tj. mama) su uvek kupovali knjige i nekako je logičnije da kupim knjigu nego da je uzmem iz biblioteke. Knjige su uvek bile dosta jeftine ovde. Nažalost, nemam gde da ih držim, pa su mi u ormaru, u sanduku od kreveta, u kutijama.... čekaju neka bolja vremena. U poslednje vreme slabo čitam i baš se loše osećam zbog toga...


_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Ja imam posebnu prostoriju za knjige u kuci

Pročitah prvih 10 postova, dalje ne želim. Mrzi me, iskreno. 

Mislim da dete ne može da se nauči da voli da čita. Ili će da voli, ili neće da voli.

Meni su kupovali knjige, čitali mi, vodili po bibliotekama, i ja nikada nisam volela da čitam, i realno ne volim ni sada. To ne znači da s vremena na vreme ne pročitam knjigu, i ne znači da ne uživam u njoj, ali ne volim da čitam baš toliko da bi mi stalno na noćnom ormariću stajala neka knjiga, kao što je recimo slučaj kod moje mame, brata. Da, moj brat voli da čita, a isto smo vaspitani. Čita na srpskom, mađarskom, engleskom, mislim da je u jednom momentu ambiciozno prionuo i na knjigu na nemačkom, ali ne znam šta bi sa tim.
Uglavnom, mislim da nam je to upisano negde u genetskom kodu, a vi možete čupati kosu sa glave da to promenite i verovatno nećete uspeti.

Ne zezam, ozbiljno. Zovem je "gepek". Nemam ni police vec mi knjige stoje naslonjene uza zid onako u nizu. Ako bude zemljotres necu moci da otvorim vrata. Prostorija nije bas dimenzija prave sobe, vise nesto 2 m sa 1.5 m al sluzi za stovatiste knjiga. Trudim se da ih poredjam po abecedi (vecina je na engleskom) al me kolje clan "the" - vecina bi bila na slovo T.

Zelim samo da kazem ako imate vremena od silnog smisljanje gde ce vam knjige stajati uzmite i procitajte knjigu KOLIBA ako vec niste necete se pokajati.....knjiga je fantasticna

_____________________________

Boze,daj mi strpljivosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim,hrabrosti da promenim one koje mogu,i mudrost da uvek pravim razliku izmedju njih.

Nama već mesec dana "spora sezona" na poslu i ja tako "gubim" vreme uz Dostojevskog i baš mi lepo 

Ja kad knjigu pročitam poklonim gradskoj biblioteci. Ili komšiji kolekcionaru. Imam one neke drage koje čuvam. Inače u gradskoj biblioteci za celu porodicu 500 dindži godišnje. Džaba!

A ja sve knjige skupljam kao hrčak  To mi na dedu 

Ja na poslu imam posebne police za knjige, sta cu kad sam profa po profesiji, citala Kolibu ili ne, meni knjige trebaju za posao.

Ja bih pre poklonila komplet garderobu i nameštaj nego jednu jedinu knjigu...ne samo što volim da ih imam, nego volim i da ih ponovo pročitam, prelistam, podsetim se nekih delova...svojih imam oko 200, a kad budem imala svoj stan i mesto za njih, dobiću od mame njenu kompletnu biblioteku od oko 1500 knjiga...ona ih više ne čita, od silnog lektorisanja i prevođenja preselo joj je čitanje.