Konacno smo stigli do zakljucka, tj. na pocetak price ... Sa decom, a posebno mislim na uzrast do 3 godine, kada je dete najvise sa roditeljima, treba "raditi" (stavljam navodnike da ne dodje do zabune)... citati, objasnjavati... zainteresovati ih za knjigu, slike... ponavljati kao papagaj ovo je drvo, sta je ovo?- D r v o i sl.
Pustiti ih nekad da po kuci savladavaju prepreke, puze, penju se, provlace... pa i skacu po krevetu
Pricati sa njima "normalnim" a ne bebecim jezikom... To je rad, to je vaspitavanje, to je provodjenje kvalitetnog vremena sa decom, a ne fotelja TV, ili jos gore igrice, kompjuter...
Moj klinja, bez forsiranja, biflanja ili cega vec, sa 22 meseca zna da sklapa recenice, da kaze kada je gladan, zedan, besan, prepoznaje radnje drugih ljudi, broji do 10 , prepoznaje slova i jos mnogo toga...sasvim spontano, i sve to je on zeleo da nauci, nije morao... a imao je sa kim, nismo cekali strucnjake.
Ko je tome i koliko zasluzan ne znam, niti mi je namera da se hvalim, cak mi je nekad neprijatno kada se on istice pored druge dece...
Komsinicina mala je samo 2 meseca mladja pa ni danas ne zna da pokaze gde su joj ruke, oci, nos, usta..."pametna glavica" ili "gde zeka pije vodu" ...dok je Andrej neke od tih stvari znao sa 7 meseci.
Ali zato on ne moze ni minut da sedi ispred TV-a, ne zna ni jedan crtani film...dok je ona mirno dete, voli da igra uz nodija, da mu se smeje i moze da provede sate ispred ekrana...sto mi je njena mama rekla, hvaleci se kako je njeno dete mirno i poslusno
Bilo je previse terorije do sada, zato ja sada navodim i neke primere...
Da ne bude vise nesporazuma,mislim da smo sve izvukle glavnu poentu...valjda...
< Poruku je uredio AndreaK -- 10.7.2011 16:44:24 >