Ovaj cika iz Mense je malo parafrazirao Pijazea.
Inace, IQ nema veze sa skolskim postignucem. Za skolsko postignuce moze IQ da pomogne, ali sredina i podrska roditelja igraju znacajnu ulogu. Zato Vuko, podstici svoje dete...Ona sve to moze i sama i sa prosecnim IQ-om, ali mnogo vise moze uz tvoj podsticaj. Takodje, smatram grehom nenegovanje odredjenih decijih talenata, pogotovo ako se vrlo rano ispolje.
Izuzetno inteligentna deca vrlo rano ovladaju sposobnoscu konzervacije, tipa pre 4-te godine...
Na postojeci visoki IQ i dobru potporu sredine kao rezultat dobijamo strucnjaka-to je neosporno.
I ja sam za to da se radjaju genijalci..Vaspitani genijalci...Bolje no nevaspitane barabe. Nema nista lose u tome da budes zgodan streberko ili streberka..To je cak nekako HOT

< Poruku je uredio verolino -- 8.7.2011 14:05:36 >

Nego ja cu sa ovim mojim detetom imati drugi problem, Verus i Indy imamo li gde temu kad poceti sa ucenjem jezika zemlje u kojoj trenutno zivimo? Da otvorimo temu, ili postoji neka takva?

Ja nameravam da pricamo iskljucivo srpski uvek u kuci i samo to do trece godine da bi nam mala naucila maternji. I naucicu je naravno i cirilicu. Hocu da moze da cita knjige na maternjem jeziku. Onda sam razmisljala da mozda sa 3 godine da je posaljem u vrtic da nauci malo ovaj ovdasnji jezik... Drugarica koja mi ima doktorat iz lingvistike mi je rekla da u njenoj bolnici rade istrazivanja sa malom decom oko ucenja jezika i da tvrde da je bolje da se roditelji drze svog jezika u kuci, a da puste da dete pokupi strani jezik od ljudi kojima je to maternji. Da oni to upijaju ako dovoljno rano krenu... Ja mogu samo da je naucim broken Serbenglish.

Verus i Indy: Kad i kako ste vi detetu "uveli" jezik drzave u kojoj zivite?

Samo da naglasim da citanje i brojenje smatram u neke osnovne vestine i da ih ne vezujem za inteligenciju...

< Poruku je uredio vukosava -- 8.7.2011 14:11:32 >

E, Vuko, to se zove transfer...neminovno je da ce jedan jezik trpeti, a ako ostanete u SAD to ce biti srpski...Ali nema veze, neka ovlada osnovnim stvarima...Mada, to je Vuko jako tezak posao...Jako...

Tako da ce moj "rad" sa detetom da se svede na ucenje maternjeg

I to je veliko....Vladace jednim jezikom vise...Sto je odlicno i za pohvalu...

1. meni nikad nije bilo dosadno u školi, a bili smo eksperimentalna grupa u našem zabavištu i svi smo znali da pišemo i čitamo, pa i da sabiramo pre prvog razreda 
2. ja nisam jedinica-imam brata koji je jednako inteligentan kao ja i sa kojim se jednako radilo
3. čuvala me je baka koja je rodom iz Tulara i završila samo 4 razreda osnovne škole (najpametnija žena koju sam ikada znala)
4. oba roditelja su mi radila-od toga mama u tri smene, a od moje 15. (bratove 13.) postala je samohrana majka pa je na sve tri smene radila i još jedan posao i opet se bavila sa nama dvoma u pubertetu...
5. mog brata je uvek zanimalo oružje i motori-moja mama ga je vodila na sajmove, učila o svemu tome, upisala ga sa 9 godina na streljaštvo, pa i sama prošla osnovnu obuku -i moja baba joj se pridružila!!!
6. nikad ni od koga nisam zavisila osim finansijski kao đak-sve sam sama postigla (sve stoji i za mog brata)
7. izlazila, putovala, zabavljala se ihahaj.... Sama odlučila da mi je tek sa 29 vreme za brak i decu
Nadam se da ću biti bar upola dobar i uspešan roditelj kao moja majka

< Poruku je uredio n i n a -- 8.7.2011 14:16:14 >

Vuko mi pricamo nas Bosanski jezik u kuci i u kuci je zabranjeno medju nama pricanje stranog jezika ustvari ovog usvojenog. Sin mi je naucio perfektno pricati u skoli Holandski jezik za 6 mjeseci. Tako i sa Sarom pricamo nas ponekad ja joj kazem neku rijec na holandskom ali pricamo iskljucivo nas kuci. U Bosni imam mamu brata i jos prijatelja i osjecala bi se glupo da mi djete zna samo Holandski a da ne zna nas jezik i da ne moze da komunicira s bakom. Od moje zaove djete ne zna nas jezik i ne prica s bakom koja mu dodje jer ne zna da progovori dosta razumije al ne zna da prica uopste. Pokazuje joj rukama sta hoce od nje kada hoce da joj se obrati. Mislim bas zalosno. ja mislimd a oni u obdanistu i u skoli nauce brzo i drugi jezik ali da nas treba da se njeguje i ne zaboravlja

Slažem se u potpunosti. Decu treba usmeravati, i podsticati, ali ih i puštati da budu deca.


Andrea, ja ne mislim da je skakanje po krevetu nevaspitano, nego opasno, iz tog aspekta to ne dozvoljavam. A zašto decu od 20 meseci ne treba učiti šta spada u lepo ponašanje, pa prvenstveno tada se uče, da je ružno psovati, da je ružno pljuvati, i slično, jer ako ih kao tako male pustiš to da rade, kako posle da im objasniš da to ipak nije lepo, i da ostaneš dosledan

U svakom slučaju, slažem se da treba raditi, sa decom, i na njima, ali ne praviti od njeh nešto što nisu, već ih oblikovati, kroz igru i zabavu.

Koliko je imao godina kad je krenuo u skolu?

Ma da, i ja smatram da mora da znaju da komuniciraju sa rodbinom naravno. Sta ako moramo jednog dana da odemo kuci, da ih svi zezaju kao one Karadjordjevice sto su odrasli u inostranstvu?

Kad planirate da Saru posaljete u neku holandsku skolicu?

Slazem se da dete treba podsticati u negovanju talenata, ali ne mislim da treba dete pomodarski slati na raznorazne kursOve od kojih ce nastati novi mali Ajnstajni. Iskreno, zelim da mi dete bude samo pametno, ne nadprosecno, jer ne mislim da je zivot takvim ljudima lak, naprotiv. Uostalom, sta mu je to mu je, videcemo

Vuko on je ovdje posao u skolu za djecu koja ne govore Holandski od 7 i po g. Za 6 mjeseci je presao u pravu skolu i savrseno naucio Holandski jezik sve sa akcentom i krenuo u 4 -i razred. Ovdje se krece u skolu sa 4 godine ali to nije skola u kojoj se uci ko kod nas. Sve je igranje i Kroz igru uce sve ima puno aktivnosti isto. E sad za malu djecu od 2 godine je isto obavezna neka vrsta kao obdanista svaki dan po 5 sati tamo isto svasta lijepo rade. Ja sm Saru vec upisala cekamo samodok napuni 2 godine i onda ce ona krenuti isto u to obdaniste.

Slazem se sa ninom: NIKO ne zna svoje dete kao roditelj, naravno, onaj koji je "ukljucen" u svoje dete, poznaje ga, radi sa njim. Ja se nikako ne bih oslonila samo na "strucnjake" da mi uce dete, zelim ja da imam udela u razvoj svog deteta.

vuko: evo link ka clanku o devojcici iz Floride koju sam spominjala. Ovo jeste extrem, ali dzaba "urodjen" IQ ako te svi zapostave:

KLIK

sinoc sam opet preplakala citajuci o njoj...

Mi sa Helenom govorimo samo srpski.  U jaslicama je od  8og meseca, tako da je tamo izlozena engleskom jeziku.  Sa 13 meseci je znala vise reci nego sto zna sada.  Pricala sam sa pedijatrom pre 3 dana o tome, i deca koja su izlozena "duplim" jezicima teze nauce da govore, i da ne brinem sto ona sada zna samo 3 reci.  SVe joj je "this" i upire prstom, kaze djus, halo, mama.  Dete njenog uzrasta treba da zna 4-5 reci, ne kaska puno ali ce biti teze.  Eto iz iskustva drugih, mislim da ne ocekujes puno od nje sto se toga tice.  Mislim da ti cilj bude da zna da prica jezik, da komunicira, citanje ce vec biti teze, ali moras TI raditi sa njom.  To je ovde naravno nece niko nauciti.  Vidim da deca recimo odgovore roditeljima na engleskom, iako im se oni obracaju na srpskom, portugalskom itd.  Ali eto, neko pravilo nek bude u kuci samo srpski jezik, i onda ce znati oba sigurno.

A sad realno bez zezanja: IQ rezultat na testu se najbolje moze poboljsati ako se predje cela skripta za pripremu MENSA testa koja kruzi medju npr. novosadskim studentima. Uvezbavanjem i pripremom za IQ testiranje se stvarno moze povecati i sam rezultat na tom testu koji meri samo neke aspekste ljudskog uma.

< Poruku je uredio vukosava -- 8.7.2011 20:28:23 >

Ja nisam ni rekla da ti mislis da je to nevaspitano, a govoreci o nevaspitanju deteta od 20 meseci mislim da ne mozemo biti bas tako globalni, to je period kada vecina jos ni ne govori, pa ako ga ne ucimo da psuje ono nece psovati. No, ja ne bih zalazila dublje u tu temu, jer se ovde radi o ucenju kroz igru...

Vecina je rekla svoje misljenje, a opet svako zauzima svoj stav i zna zbog cega je to "dobro" ... ja se licno ne trudim da budem pametnija od strucnjaka, jednostavno, procitala sam nesto, cula sam misljenja mnogih i usvojila ono sto se meni cinilo najlogicnijim, a sada imam i iskustvo te mogu ponesto i da tvrdim.

Ovde ce uvek biti nekog ko nece misliti tako, naravno, nismo sve iste... svakako nije svejedno ni da li je majka sa detetom po ceo dan ili je ono sa bakom, dekom, u jaslicama i sl.

A sa tatom?

Jako jednostavno, ne daš mu da to radi, i kažeš "no-no".
A trambolinu su izmislili da bi se na njoj BEZBEDNO skakalo bez mogućnosti da, kao u slučaju kreveta, padneš sa nje i slomiš vrat.
Krevet služi da se na njemu sedi ili leži.


 
Tačno tada smo Luki zabranili kompjuter.




Proletelo mi je nešto kroz glavu, baš me zanima šta mislite?
Luka je tip deteta da voli sve da zna najbolje, najopširnije, do detalja. Na svakom rođendanu on je najglasniji, da on kaže, da ga slučajno ne preskoče.
Da li bi poznavanje slova (npr) kod njega izazvalo dosadu u školi ili bi bio ponosan? Možda bi to za njega bio neki polet? (s obzirom na to da mrzi vrtić, i ja ne znam kako će to sve da izgleda sa školom, u koju se mora ići)
Da li će posle biti kao lupljen mokrom krpom po glavi kad ga ostali stignu?

Tash tvoj Luka kao ja kad sam bila mala  Ali ja sam volela da se "pravim pametna" kao dete-samo me pitaj, ja svašta znam  Zato je meni bilo super u školi... A sad opet on je dečak, ja bila devojčica, pa različiti karakteri... Ne znam...

I da-mislim da je Verolino to pisala kako je nastavnica ponižavala devojčicu pred celim razredom pa se sad lepo ponaša- upravo ti divni pedagozi nekad stoputa gore unište dete nego roditelji... Ja sam bila nekih 11 godina kad je upravo ta užasna nastavnica geografije od mene napravila sprdnju što sam nešto pogrešno rekla. Toliko me ismejala da se više nikad u životu nisam rasipala svojim znanjem... Čak sam postala jako osetljiva na uvrede tog tipa (inteligencija, promućurnost, mudrost)... Samo zato sam sa 23 godine otišla na Mensin test inteligencije na faxu (bila sam u prolazu i videla da se možeš prijaviti, pa reko da probam), ali i tad sam se bojala da mi ne stignu loši rezultati, jer bi to dokazalo da je ta nastavnica znala koliki sam debil već kad mi je bilo 11. Srećom po mene, i sramota po nju, uradila sam daleko iznad očekivanog

Nije ona nju ponizavala, vec cinila da se sramoti za svoje postupke. To su potpuno razlicite stvari. Npr. kad bi zadizala devojcicama suknje i pljuvala se po razredu, ona bi je slala u cosak. Vremenom je to postalo delotvorno.

verus uzas, al ja se pitam jedno, sto joj ne oduzese i ostala 2 deteta?

vuko: vec su bili odrasli pa agencija nije vise zaduzena za njih, posle 18...mislim da su ovi imali 30tak..

Ili sa tatom, što da ne... izostavila sam jer oni nekako po defaultu rade, a mame su te koje ostaju sa decom...



Deca u tom uzrastu ne znaju pravo značenje "reči" no-no, neće tek tako odustati od svoje zamisli, ono otkriva svoje granice, i to nije nevaspitanje vec faza odrastanja, roditelji su tu da paze da do povreda ne dodje, ali daleko od toga da treba braniti deci da se igraju...za nih je namestaj u kuci samo jedan vid prepreke koji oni mogu ili ne mogu savladati, nesto sto ima pomaze da ustanu, kada uce da hodaju...
Andrej je vrlo rano znao sta je to biti oprezan i sa kreveta je mogao pasti jedino nepaznjom ili dok je spavao... umesto sto sam mu branila da bude na krevetu ja sam ga naucila kako da sa njega sidje... i opet se popne... razvio je koordinaciju kakvu ne vidjam kod ostale dece njegovog uzrasta a manje se povredjivao od vecine njih...

poznato je da su roditelji često skloni preuveličavanju straha i ne uvidjaju dobru meru razlike između straha i opreza, što su dve sasvim različite emocije, nije zalud poslovica da je "opreznost majka mudrosti"...

Ne bih da zvucim kao neki hrabri heroj, niti sebicna majka koja ne brine za svoju decu, jer to svakako nisam, naprotiv, postoje strahovi u mojoj glavi, pomislim kako mi dete moze pasti sa petog sprata kada ga pustim kod bake na nekoliko sati, ali to ne znači da ne treba da posećuje baku niti da treba baka da se preseli u prizemlje

E, ovako... Kao prvo, nisam čitala sve u detalje šta ste pisale, samo sam preletela na brzinu. Imala sam čast da slušam predavanja Ranka Rajovića, tj. škola u kojoj sam tad bila na zameni (inače moja osnovna škola) je ušla u Mensin program i celo jedno polugodište je bio organizovan seminar. E, sad, odmah moram da napomenem da nisam bila na apsolutno svakom predavanju, jer sam tad išla na postdiplomske studije, gde se nastava odvijala subotom, kao i ovaj seminar, pa sam uspevala nekako da iskombinujem da budem malo na faksu, malo ovde.
Meni se, iskreno, svideo njihov način rada i svi saveti i instrukcije koje smo tamo dobili. Oni teže da naše obrazovanje ne bude toliko suvo i prosta reprodukcija znanja, već da kod dece pokrenu mozak da radi sam putem asocijacija. Npr. Kada se radi nova lekcija, nećemo stati ispred dece i ispričati im šta imamo, već ćemo pokušati da sa decom napravimo tzv. "mape uma". One se svode na vizuelni prikaz (jer je veliki procenat ljudi vizuelni tip) svih novih informacija koje deca treba da usvoje. Bojama i crtežima se pravi "drvo" sa "granama" i time se prave veze između pojmova. Sad je malo apstraktno kad ja ovako pričam, ali ne bih da pojednostavim skroz, pa da onda izgubi svoju suštinu. Uglavnom, ne može se objasniti u jednoj poruci, niti na samo jednom predavanju. Suština je da dete zapamti ključne stvari tako što će se setiti tog crteža i asocijacija koje slike izazivaju kod njega. Tako nemamo nabubano znanje koje ispari posle nekog vremena, već trajno znanje koje nam ostaje dublje urezano.
Na sreću, imala sam prilike da se sretnem sa njegovim programom i na jednoj drugoj strani. Vrtić u koji mi je krenulo dete je ušao u isti ovaj program, ali se insistiralo na radu sa decom od 3. do 7. godine. Na poslednjem roditeljskom sastanku su nam vaspitačice pokazale projekat koji su sprovele na Stefanovoj jaslenoj grupici. One su same izdvojile aktivnosti za koje su smatrale da bi deca jaslene grupe mogla da usvoje i počele da rade sa njima svakodnevno (poligoni, hodanje po vrlo, vrlo niskoj gredi, izdvajanje oblika po veličini ili boji kroz igru (npr. trči i donesi mi plavu veliku loptu), pravljenje figura i oblika od testa bar jednom nedeljno...). Ne mogu sad svega ni da se setim, pokazivale su nam fotografije naše dece, a mi smo bili zadivljeni. Zaključak je bio da su sa tim projektom otišle na seminar i kad su ga prezentovale, u Mensi su odlučili da uvedu ovaj program i u jaslenu grupu, a one su pohvaljene. Iskreno, ja nisam znala od početka da su one radile po nekom Mensinom programu, ali sam videla da Stefan dolazi iz vrtića prvo zadovoljan, drugo, pun utisaka i stalno sa nekim pričama, prepričavanjima, crtežima, radovima od testa, od kolaž papira, od vune, od raznih materijala... Mislim da je to najbolji pokazatelj koliko je ovaj program dobar i ja ga u potpunosti podržavam.
Pri tom napominjem da su svakodnevno imali razne "vežbice" koje ne podrazumevaju sedenje, već aktivno učestvovanje svih mišića (trčanje, preskakanje, provlačenje, penjanje, zatim fina motorika - štipaljke, kuglice, dugmad...).
E, sad, najveći problem je naše tradicionalno predškolsko i školsko obrazovanje (ovde najviše mislim na zaposleni kadar, jer su oni (mi) najveća kočnica) usmeriti malo na tu kreativnu stranu. Biće potrebne godine, ali se ja nadam da će zaživeti jednog dana.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...