Ja živim pored škole, i baš sam primetila da mame nose školske torbe. Uopšte mi nije bilo jasno.

Nisam to htela da napišem, nego, mislim da su deca ovakva zbog toga što se u današnje vreme mogu prijaviti roditelji za maltretiranje. Ja se zaista pitam, zašto i roditelji ne mogu da prijave decu nekoj soc službi za maltretiranje? Danas se dete iznervira što mama neće da mu kupi žvaku, i nazove tamo nekog i prijavi mamu da ga bije. Jeste, istraži se to, utvrdi dal je istina ili ne, ali kakvo je to bre maltretiranje! PREVIŠE SE DECI DOPUŠTA!




Imam sreću da ispred zgrade imamo lepo uvučeno dvorište i gomilu dece. Zaista se prelepo igraju! STALNO je dvorište puno, ima ih bar 10 napolju, a nekada i mnogo više. Fudbal, tenis, između dve vatre, žmurke, puštaju muziku pa smišljaju koreografiju , dečaci se "bore" igrajući se Gormita, ben 10-ova, kuvaju ručak od blata, mačuju se štapovima. Lepo.




E, da, to ni ja nisam videla. Mogla bih naučiti ove devojčice ispred zgrade "stare matematike", "nove" se ne sećam.




Jednom sam ustala od stola da odem da piškim. Kada sam se vratila, tanjira nije bilo. Baka je rekla "U sred jela se ne ide u WC". Nikada više nisam ustala od stola.
Ja to nisam postigla sa Lukom. Jedino ručak jede za trpezarijskim stolom, ostalo sve u dnevnoj sobi pred TV-om. Jednostavno ne mogu da slušam da plače, i da se prenemaže satima. Nemam snage, preumorna sam.
Pre koji dan sam mu sklonila doručak, i nisam mu dala ništa sem vode do ručka, jer je rekao da je doručak fuj, i da on to neće da jede. Ne moraš. I dalje ponavlja da je fuj, ali jede. Svesna sam da bi isto bilo i sa jedenjem za stolom kada bih ja to odlučila, ali ovako mi je lakše, i nemam snage da se borim sa njim.




ISTO! Samo sam rasla u N.Sadu!
Ne mislim da deca koja ne idu na selo nešto specijalno gube. Ja recimo, ne volim selo, i ne volim domaće životinje, šta više, plašim ih se.




Moja mama čuva moj Lego i igra se sa Lukom sada time.




Ovo kao da sam ja rekla. Ali ne zato što npr Luka ne zna šta je trava, nego kad se tako zabuni i zablene u nešto očigledno, obično sledi moj komentar koji zvuči TAČNO ovako.

Slazem se sve sa Tashom,danas se previse dopusta deci,roditelji misle da se ljubav nadomescuje parama,udovoljavanjem svake zelje,nesvesno ili mozda i svesno prave snobove i diktatore od svoje dece..Onda sto kaze Iva,deca se vise ne igraju sa igricama za decu(lastis,izmedju dve vatre,...),nego udri komjuter i oslepi dok si mali...danas deca postaju odrasli ljudi mnogo rano,nemaju vremena da imaju svoje bezbrizno detinjstvo,nego od malena krecu brige,obaveze,problemi...Onda nasilja na sve strane,vaspitanje je otislo u p.m.,deca su agresivna,zeljna tuce,maltretiranja...ne znam sta da kazem ali ovo danas mi se ne svidja...jeste da ranije deca nisu imala uslove kao sto mi imamo danas,ali se zivelo mirnije i harmonicnije....ja mog Lazara vaspitam po starom rezimu...a sta ce biti u buducnosti sve,pa videcemo....

< Poruku je uredio Brana -- 7.7.2011 0:18:15 >

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Eto danas počeh sa pisanjem svog romana.
I kontam da je baš teško živeti u vreme velikih i drastičnih pormena i biti u sred sudara novog i starog. Nekad su stvari bile kud i kamo jasnije. Rasla sam u vreme kad je poštovanje prema roditeljima nestajalo, nije bilo cool, reći ljubim ruke npr. A meni baš to simpatično. I kako se uvek desi da uljudnost i pažnju kao i tvoju obavezu da im se obraćaš sa poštovanjem, traže oni ljudi koji su to najmanje zaslužili!
Bezuslovno poštovanje i bezuslovno ne poštovanje su ono što me **be u zdrav mozak... izgubiše se pravila u vidu lastinog prda! I sad ti pudi pametan pa odluči kako ćeš i naspram čega ćeš da se ravnaš kad nema nikavih pravila ni repera za neku, šta ja znam, srednju vrednost!

Evo nesto kao dusu dalo za ovu temu.



A tako istinito iz perspektive jednog prosvetnog radnika, moje malenkosti.

decu vaspitavam na način kako sam i sama vaspitavana,mada imam malo liberalniji stav nego moja mama

_____________________________

staza sreće je kratka zato koračaj lagano

bas mi se svidela ova tema. Citam ovde svasta i slazem se sa anonimnom u vrhu strane. Sto se tice prijavljivanja roditelja za maltretiranje evo jedne situacije sa mojom sestrom od strica. Lagala je, nadobijala keceva u skoli, cak i mene spominjala u svojim spletkarijama kao pravdanje roditeljima gde je u fazonu ja joj pokazujem matematiku i td. E kad su je uhvatili u lazi (nazalost ja sam morala da budem babaroga i ja sam rekla njenim roditeljima sta se desava sa njom tad je bila prvi srednje) dobila je dobre batine ajd tako da kazem (nista strasno par samara ali joj je tata slucajno zakacio usnu mislim da mu dodje i sad da zaplace kad se toga seti covek) i kaze meni moja sestra: Zvacu taj i taj broj da prijavim kako me maltretiraju tralala... I ja lepo kazem nazovi, stavice te u neku drugu porodicu ali mi samo reci da li stvarno mislis da ce neko tudji bolje da se stara o tebi??? Mislis da ce da ti daju dzeparac a nisi im ni dete, mozda ce te silovati i td. I ja tu nju preplasim na smrt vise joj nikad nije palo na pamet da zove da se zali na roditelje a iskreno eno je zavrsava gimnaziju i ima sve petice u dnevniku. Pile moje. A izgledalo je kao da ce propasti.

_____________________________

Sreća prati hrabre.

Da previse zastitnicki a nikome ne ide u korist, samo se leci sujeta.

Od dece se prave frustrirane osobe koje pucaju kad god im nešto nije po volji.

_____________________________

Sreća prati hrabre.

Gaze sve pred sobom, bez osecanja i postovanja.

Dosta toga se promenilo...sto je i normalno, ali ipak neke vaspitne metode su bile bolje

_____________________________

,,Carpe diem"

Da bile su mnogo grublje al mi smo svi bili bolji , danas sve kao kuco maco a deca napravise haos

Jeste, i opet su se vise roditelji postovali nego sada. Sada je odnos prijatelj-prijatelj vise nego roditelj-dete.

Najstrasnije je to sto se gubi postovanje...

_____________________________

,,Carpe diem"

Promenilo se dosta ali iskreno moji su onako sad kad gledam.u nazad bas dobri roditelji ispali. Nisu nas nikad tukli nismo imali ni kazne ali stvarno postovanje je uvek bilo tu. Alo tata kaze da ustajemo u 3 ujutru svi da pomazemo nema imam kontrolni spava mi se i td. Svi ustaju u 3 ujutru i idu na branje kukuruza
Ili npr ceo letnjo raspust nas je budio u 8 i ujutru i vikao "kakvo je to spavanje do podne" . Morali smo SVI da citamo preko raspusta, ali prvi je citao i moj tata. Evo i sad cita. Kuka kako mu naocare ne odgovaraju pa mu tesko. Nisu "cinili usluge za nas". Secam se pitam ga sta znaci neka rec on mi samo odbrusi "uzmi vujakliju". Kako da kazem mi bas oblecemo oko dece a oni su nas terali da sami radimo sve sto smo sami mogli.danas mi decu "stedimo jer su mali jer ovo jer ono". Inace posto smo bili dobra deca svi su mislili da nas mama "lema" svaki dan . Kod nje se samo za laganje dobijale batine a sve ostalo je bilo grdnja i "zvocanje".
Vrdali smo i mi i gledali kako da se izvucemo ali nije bilo izvlacenja heheh...to je razlila. Prosto bio je cvrsci stav.

< Poruku je uredio Misha i Ljisha -- 26.2.2018 23:23:51 >

Mene nisu terali da radim kao dete, bili su blagi i pustili me dugoo da budem dete . Na tome im neizmerno hvala! Al vaspitavali su cvrscom rukom cini mi se. Danas roditelji toliko tetose decu da prave debile od njih sto mi je jako zao zbog samog tog deteta sta ce postati.
Kad vidim uzivo takve primere zeludac mi se okrene al ne od dece od takvih roditelja.

Meni moji nisu davali baš ništa da radim po kući, ali ja ću to tražiti od mog deteta. Ne da teram dete da radi, ne da ne mogu sama, nego treba te veštine da ima i da zna. Sve i da doživotno ima kućnu pomoćnicu, treba da zna. Iz ove perspektive, nije mi normalno da neko sa 30 god. ne zna da uključi mašinu za veš ili da skuva supu, a ima dosta takvih.

Ni mene nisu nikada tukli, niti sam imala nekih zabrana... sve smo se nekako dogovarali... ali su od mene zahtevali neke stvari koje sam ja prihvatila... u resu je da roditelj i dete imaju neki blago prijateljski odnos, ali ipak u tome mora da se zna ko je dete ko roditelj...


_____________________________

,,Carpe diem"

Ali ljudi moji, ja ne znam koja je to metoda bila ali mene isto nisu tukli, majka nam je non stop pricala, i brate slatki bile smo obe razumne, svi su nas hvalili i voleli . Moja deca znaju da traze batine, ne znam zasto i jako sam kivna zbog toga.

Brat i ja smo bili strašno nemirna deca, ali batine smo dobijali isključivo onda kad se pobijemo među sobom.

_____________________________

Sreća prati hrabre.

Drugacije je sve bilo... moja mama je pocela da radi kad sam ja imala jedva godinu dana, a msne su cuvali baba i deda i stara baka, koji su bili seljaci i gomilu posla imali i verovatno nisu bas imali vremena da se igraju sa mnom, a kamoli da odgovaraju na svaku moju zelju... a ja trcim za mojm J.i sve sto ona kaze radim kao da sam u vojsci... ja se prevaspitavam da budem stroza

_____________________________

,,Carpe diem"

Naucicem o vremenom

Najcesca recenica mog detinjstva
Sestra i ja smo vaspitavane da budemo pre svega samostalne i odgovorne. Tako i ja vaspitavam svoje dete. Kod mene nema toga "mala je", "neka ja cu" sve sto procenim da moze sama pustam da radi sama. A i za neke stvari za koje nisam sigurna pustam da proba, dobro je da nauci da ne moze sve da savlada odmah i lako.
Moram da priznam da primecujem sve vise helikopter roditelja koji ne shvataju da svojim ponasanjem deci cine samo medvedju uslugu

Meni bas tesko ide....

_____________________________

,,Carpe diem"