Jaojj jos jedna tema koja ce me terati da pisem u "nedostaje mi" temi   Bas ta bezbriznost o kojoj smo pisali. Mislim da smo svi bili odgajani na slican nacin i imali slicna detinjstva, ne samo sto su roditelji bili drugaciji: drustvo je bilo drugacije.  Ocekivanja su bila drugacija.  Sada roditelj, sve i da hoce, ne sme da ostavi dete od 7 godina da samo nalozi vatru (ja jel ) zato sto ce neki ludi komsija da zove socijalnu sluzbu da prijavi ne paznju prema detetu, ili kako se to vec sad u Srbiji zove...

Smesno mi palo, jer danas razmisljam BAS o tome kako je Srbija postala vesternizovana.  Boze, pre 10 godina nismo ni znali za americke palacinke, za vosabi, za mnoooge stvari koje su sada normalne.  Ne znam da li to ljudi koji tu zive toliko primete, kao mi koji smo otisli neke 98 ili ranije ili kasnije, i pamtimo tu staru Jugu, pa se vratimo sada, a ono ko da nisam bas otisla tako da daleko sa zapada.  Super marketi, velika kolica, sto vise natrpati...Meni je uopsteno, tuzno da se zivoti ljudi sve vise vrte oko stvari.  Volela bih da to nije tako.  Da ne zaboravimo ko smo, koliko je bitno biti tu i pomoci i jedni drugima, i komsijama, i tim starim roditeljima koji su nam ipak, pruzili detinjstvo koje smo imali. 

Ne znam kakva cu biti tu, ali ovde ne bih nikad pustila H samu na ulicu.  Bih, u ovu nasu slepu da se igra sa decom iz komsiluka, ali bas da ode negde daleko ne....

Secam se, ja i drugarica, 7,8 godina stare, samo kazemo mami i tati "Idemo do centra" otpesacimo Temerinskom ulicom, pa preko Keja, pa malo u Dunavski park, po kokice, sladoled, ma nema nas ceo dan.  Eto, slagala bih kad bih rekla da bih danas-sutra smela isto da uradim.  Zasto?  Nisam sigurna...Nisam sigurna da li je ovaj svet stvarno izopaceniji nego sto je bio kad smo mi bili mali, ili jednostavno znamo vise: zbog medija, interneta, tehnologije....Nisam sigurna.

Sigurna sam u jedno: da vise nikada nece biti kao sto je bilo..i ma koliko zelela isti zivot i isto detinjstvo i za svoju decu, bojim se da im to necu moci pruziti...

sta mislite kako je meni, ja sam bila dete u vreme inflacija i ratova kakvo je to detinjstvo?? nije bilo bezbriznosti, jela se po kockica cokolade dnevno ( ako je slucajno dobijes, jednom u sto godina) da bi trajala sto duze... strasna vremena, ja se i dan danas stalno plasim da necemo imati, da ce se nesto uzasno desiti uopste nemam poverenje u ovu drzavu, a od skora ni u svet
i najgore od svega je to sto mi sve deluje crnje i crnje... iako sada kao nesto imamo, opet deprimira me drustveno stanje jako. ljudi su toliko nesvesni da me to boli

< Poruku je uredio jovicaa -- 1.7.2011 20:50:18 >

_____________________________

don't shit where you eat :))

Jovice i ja sam bila tad dete,poprilicno. E, sad malo crnog humora: U vreme inflacija i sankcija moj brat i ja smo se najeli rafaelo kuglica i feta sireva i mnooogih ukusnih pasteta iz konzervi. Ne, nije nam slala bogata tetka iz Nemacke. Ne, nije nam ni tata bio black market king. Mi imamo baku koja je rodjena u Bosni pa je nekako bila prijavljena kao izbeglica,ako se ja dobro secam, i mi smo tako dobijali od socijalne pomoce dobre pakete
A rafaelo smo najvise tad jeli jer se u tim paketima dobijalo mleko u prahu, a mi smo iz sela donosili lesnike i tako malo po malo- eto ti rafelo kuglica!

te ^rafaelo kockice smo mi pravili u ratu koje li ironije, jel da? vani grmi, puca a mi mackamo kuglice hehehehe.
bubo, podsjeti me na djetinjstvo kod moje bake, kupljenje sijena i zajednicke ruckove a onda se sjetih seoskih igara, skakanja u vreci, nosanje jajeta u kasici jaooooooooooooooooj vremena

_____________________________

rodila sam andjela 05.04.2011. :)))

Jeste Buba Miro u pravu si. Nista lepse od trcanja i valjanja po travi, ali danas slusas vesti, otvoris novine a ono....  pazite nemojte pustati decu u travu, strasni zarazeni krpelji, najezda nekih cudnih uvoznih buba mara,  najezda komaraca,osa i ostalih cuda. Pa pusti onda dete u prirodu. Odes u park a tamo sve prljavo od pseceg izmeta, pa gledaj u sta ces da stanes i sta ce dete da uzme u ruke pa ce posle te iste ruke da strpa u usta. Pustis dete u bazen sa peskom a ono lopaticom izvadi psece g.....e.

Slažem se sa bubinim postovima,da sad ne pišem jovo na novo,ali bih dodala....

Koliko mi se svidjalo vrijeme mog djetinjstva i odrastanja,toliko mi je drago jer je sad neko novo vreme i mom sinu će biti dosta bolje i lakše,nadam se da će to uticati na pozitivan ishod njega formiranja kao čoveka.

Ako bude sve kako ide dosad,drago mi je što neće pješačii dnevno po 8km da ide u školu,kao ja...drago mi je što dosad mu ide sve po redu i mogu da mu se posvetim kad god treba....i što ima sve što mu treba....moji roditelji nažalost nisu meni mogli i nisu imali vremena u konstantnoj borbi za preživljavanjem(vrijeme rata i posle,selidbe....)većina nas je prošla taj period...neko ga ''skoro'' nije ni osjetio....a nekome je život promjenio iz korijena....

i to je dosta uticalo na formiranje nas sviju....

nadam se da moj sin neće proći to, i u neku ruku neka ovih novih tehnologija(nek ima više mogućnosti izbora) a mi roditelji smo tu da stavimo ''kočnicu'' i granicu kad vidimo da treba(vaspitanjem,mjerama,nagradama,pohvalama a i kaznama)....kako bi se ipak stavio i napravio nekakav balans i ravnoteža u njegovom životu,dok ih mi hranimo i dok žive pod našim krovom.

< Poruku je uredio bebać -- 2.7.2011 8:02:03 >

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Mediji su jedno veliko zlo!
Ne veruj svemu što čuješ ili vidiš preko tv-a a kamoli novina... svega toga je bilo i ranije i buba i komaraca i uholeža i osa ma svega ali se javnost nije zanimala glupostima, da ne pišem sad o kolegama već sam ih dovoljno puta napljuvala... teško je dupe pomeriti iz kancelarije pa ona daj da pišemo o nekom opasnom komarcu mutantu

kod moje mame od medicine, za ujede od karakondžula, se koristila rakija, pavlovićeva i jekoderm!
mama kad zaleči nema da fali a čik probaj da se počešeš

danas za svako malo pravac kod doktora... pa imaš kemicu za ovo pa za ono... a pare samo lete iz džepa

Joj rado kad spomenu lecenje. Moj tata je iz Like i kod nas se sve lecilo rakijom. Kakav aklohol ili jod, poseces se a oni ti stave domacu sljivu

Jagodo, priroda koju smo ovde pominjale nisu bas gradski parkovi. Svi smo kao klinci isli u po neko selo. Mislim da je danas i dalje tako

i moja mama je ličanka

Super temica,jer ja godinama ostrim rogove sa svima oko odgoja djece(naravno da cu ja napraviti x gresaka,ali moram i ja malo da pametujem). Sigurno postoji odredjena razlika oko odgoja sad i u vrijeme naseg odrastanjamali mislim da je to uglavnom vezano sa "novim"tehnologijama .mi jednostavno nismo imali toliko sanse da visimo na kompu(u najboljem slucaju to bi u moje vrijeme bio komodor,mada sam neko vrijeme bila dosadna sa tetrisom), nije bilo mobilnih,roditelji nisu imali toliko lufta da nas cekaju poslije skole(ja sam isla sama sa biciklom,a kasnije i brata dovozila iz skole-jadnicak mali).Nisam nikad gledala ko je ciji i koje kako obucen da bih se igrala i druzila sa njim,jednostavno me moji roditelji nisu tako odgojili.Ali mislim da od porodice do porodice postoje razlike-neki su i prije 30 godina zabranjivali djeci druzenje sa nepodobnima ili se,recimo,slala zlatna narukvica za 5 iz istorije.I tad je bilo mama koje su gurale klincima sendvice od dorucka do vecere,a uzinali su smoki.A i rr i ova tema je dokaz da danas ima mama koje redovno spremaju zdrave obroke i uce svoje klince da budu samostalni,da facebook nije dovoljna zamjena za igranje fudbala na nekoj livadici i da mobilni nije potreban dijetetu u vrticu(o zracenju da ne pricamo). a ako nekom treba malo skupljanja sena da se vrati u mladost-samo nek trazi adresu Moji ce valjda imati prilike da jure ovcice kod mojih i jedu tresnje sa drveta,paradajz iz baste i med u sacu

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Di ste, roditeljke!

U pravu ste da je danas novo vreme sa novim pošastima, vakcine protiv ludih krava, trava i mrava, komarci ljudožderi, krpelji koji pojedu malu decu sve s kostima, pa lome rebra za jadac... Manijaci, pedofilIČARI ... i slične spodobe, ali opet, ja mislim da je bolje postvetiti malo vremena pa naučiti decu da se klone od tih opasnosti, nego ih zatvoriti u kuću da se slučajno ne bi SUSRELA sa opasnošću. To što decu sklonimo sa ulice ne znači da ona neće pronaći opasnost na nekom drugom mestu. Znači treba ih usmeriti i naučiti da pametno procenjuju... Eto, recimo, mi možemo skloniti dete sa ulice da ga ne bi napao manijak, krpelj ili da ne bi selo u govance, a onda će dete sesti za računar, pronaći 10 puta goreg manijaka na internetu, onda, dokono u 4 zida, popiće babine tablete za srce umesto vitamina, a govance će mu doneti tata i mama sa pijace od neproverenog prodavca ili će jednostavno da mu kupe neku rasnu džukelu od 500evara koje će živeti sa njima u stanu, kakiti im pod nosom i sejati dlake na sve strane. Kad sam ja bila mala, kuce su se još držale po dvorištima a ove, sada ultramoderne čivave su još bile neotkrivena vrsta

Ne znam na koje se vrijeme odnosi ovo "nekad", ako je to vrijeme prije pedesetak i više godina onda mogu reći da nije bilo dobro za djecu, jer su djeca zanemarivana, tj. sve je bilo preče od djece (pa i branje kukuruza).

Tako ako neko dijete umre, šta ćeš Bog dao tako, ovo sam čula od svoje bake pa zato mogu reći da je tako bilo, koja je inače većinu svoje djece (od njih 11) rodila na njivi kopajući a pupak im je svezala konopcem kojim je vezala haljinu u kojoj je radila (sad zamišljam bivacin, jod i sterilne gaze kojim se danas njeguju pupčići ).

Ona djeca koja prežive naravno da su otporna i zdrava, u kojim su uvjetima odrastali.

A danas, e danas roditelji pretjeruju u svemu, mjereći mililitre mlijeka, grame težine i minute spavanja svoje djece, analiziranje svakog njihovog plača, svaki pokret ruke, glave, noge, pitajući se da li je to normalno za njegovu dob.

Ali HB da danas imamo sve mogućnosti da kvalitetno odgajamo svoju djecu, imamo doktore pri ruci i svi smo koliko toliko informirani o sigurnosti, ishrani i bolestima, eto jedino kad ne bi pretjerivali i kad bi pustili malo svoju djecu da dišu bez da im brojimo udisaje
Mamice drage, sorry što se malo šalim
Znači...ipak sam za to da se ne vraćamo unazad

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Otkucala sam post od milion reči, i obrisala...nekako mislim da možda nije mesto...
Slažem se, bilo je pogodnosti.
Ali, poenta onog mog predugačkog posta je bila da su naši roditelji vaspitali i odgojili ljude od kojih sad mi pokušavamo da zaštitimo svoju decu.
Kompjuteri, internet i tehnologija su fantastična stvar, dok pravila određuju roditelji, a ne deca.
Mis mo tu da ih usmerimo, da ih poguramo, da ih osamostalimo, da ih naučimo da pravilno koriste sve pogodnosti 21. veka, a da se nepogoda klone. Naravno da je teže učiniti nego reći, ali kako nam je to prvi i najvažniji zadatak..ne sme da bude teško

Svakako, Nedjo, slazem se sa tobom. Ali ja imam utisak u mom okruzenju da decu slabo ili nikako uce o nekim osnovnim vrednostima ciji bi rok morao biti malo duzi nego svaki novi pomak u tehnologiji. Evo bas danas gledam mlade, bahate i izuzetno nevaspitane ljude u saobracaju, bez mrve strpljenja,.. ma bez mrve icega, i pitam se sta ce oni nauciti svoju decu. Skoro sam videla mlad par gde otac vozac u krilu drzi devojcicu od oko 2 godine i to ne u svojoj seoskoj ulici, nego na jednom delu gde se bas ocajno vozi. Da ne navodim i milion drugih primera od saobracaja pa do nevaspitanih gostiju. Na RR je lepo videti koliko ima ljudi koji i o svemu tome brinu.

Kad spominjem neka svoja iskustva u odrastanju i vaspitanju, radim to sa zeljom da bar deo toga pruzim svom detetu, naravno prilagodjeno njegovom vremenu. Moje bake vise nema, roditelji zive ovde i u tom selu ima samo par starih ljudi koji zivotare. Nema vise stogova sena, skupljanja sljiva i ostalog. Ima jos uvek kuca gde cu mozda dete odvesti da vidi jednom na dva dana gde smo mi isli. Mada cu ga pre odvesti u Alpe i reci: "Vidis, na jednom slicnom mestu sa ovakvim sumama i proplancma, tvoja mama je provodila svaki raspust"

Ali stvarno ne bih volela da se nadjem u situaciji da mi naredjuje cetvorogodisnjak i da je moj autoritet nesto sto moze lako da se srusi. I nas su nasi roditelji mazili i voleli, ali neko nije nam ni padalo na pamet da histerisemo i da ulazimo u neke rasprave, bar ne do tinejdzerskih dana.

N znam,... odo da gledam film

Iso! Tata mi je bio vojno lice 25g,isao je na ratiste,nikad se nije znalo da li ce da se vrati! Jeste,sa gelerom u grudima!
Stvvarno je bilo drugacije... Imala sam ograniceno vreme dokle smem,mama nije spavala dokle god ne dodjem kuci!Uvek sam se ljutila,ali uvek!I ona mi je uvek govorila,bices i ti jednog dana majka...I sada je razumem,stvarno,mozda zvuci otrcano!Gledam danasnje generacije,od po 11g pa na dalje,imam ziv primer u kuci...
Meni moji nisu dozvoljavali da dovodim svoje momke kuci,uvek su isli na to:Kad bi svakog dovodila kuci,kako bi to izgledalo...I tada sam se ljutila! Ponavljam,imam ziv primer u kuci,gde je proslo hiljadu momaka,koji dodju na dan,dva,tri,nebitno,i otrcano izgleda! Verovatno vam zvucim staromodno,ali sta cu!

< Poruku je uredio Cindarella -- 2.7.2011 20:35:24 >

Ja nisam imala tu srecu da rastem u selu i da pesacim do skole po 8 kilometara.
Rodjena sam i odrasla u velikom gradu kao i moja majka, otac. bake i deke. Jedino gde sam mogla da izadjem da se igram su bili parkovi koji su, za razliku od danasnjih, bili cisti i odrzavani. A sto se tice interneta deci se moze lepo ograniciti vreme i uvesti kontrola koriscenja interneta. A mislim da te babe i dede ne rasipaju lekove svuda po kuci. Lepo je biti roditelj i nekad i sad. Vremena su se promenila ali dete je ostalo dete. Danas su veca iskusenja. Vec sad dok su male bebe gledamo da im kupujemo skupe stvari a o markama kolica da i ne govorimo. A tek o  destinacijama za letovanje. To su posebne price. Retko ko kaze da decu vodi  na seoski turizam da trce po travi i maze ovcice. A da li je to bas tako.  

Nikad nisam isla u selo jer mi je celokupna rodbina u gradu, nemam nijednog jedinog rodjaka van Beograda. Odrasla sam u bloku, okruzena svim i svacim, a mogu da kazem da sam imala divno detinjstvo, igrala sam lastis ispred zgrade i setala se pored Save, milina. Nisam imala ograniceno vreme izlaska, moji su imali jednu odlicnu politiku da me puste da sama odredim kad cu doci kuci. Pitaju me, ja kazem kad dolazim, oni kazu ok ali ne smem ni sekund da zakasnim od toga sto sam ja sama odredila. I uvek ali uvek sam ispostovala taj dogovor. Mislim da cu to da preuzmem za vaspitanje svog deteta jer je super fazon
Mislim da svako doba ima svoje, sigurno je i nasim roditeljima bilo nezgodno da nas puste negde i ne mogu, kao sada, da nas osamsto puta pozovu na mobilni da vide gde smo. S druge strane, sada je vise iskusenja i vise mogucnosti, pa je s tog aspekta nama teze. Sve sto mozemo je da damo sve od sebe, bas kao sto su i nasi roditelji radili


_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

Meni se ipak cini da su onda oni od "nekad" napravili svu zezanciju- oni su odgojili ljude koji sada imaju klince,zar ne? Osim toga,mimo igranja lastisa i sl.stvari,cini mi se da nasa generacija je vise nesamostalna i nezrela nego oni ljudi od ranije.Koliko ljudi znate koji nemaju iole trajnu vezu a stariji su od,recimo 28,sem sa svojom mamom.Koliko znate ljudi koji se zive od mamine i tatine plate,a odavno bi trebalo da su poceli da rade,ili bar da zavrse faks ili bar kazu vise sebi "dosta,vucem se na ovom faksu 12 godina,sramota vise"? kakav primjer se tako daje buducim generacijama,sta ce oni dati sutra svojim klincima,kad su i sami u fazi vjecnog puberteta? I da-sta ce znaciti klincu od 3 godine sto je obucen u majicu od 50 eura ako ne sme da se isprlja jer je to o moj Boze Mex? Od starta ih ucimo sve pogresno jer smo i mi onda uceni pogresno.kao i sve nacije koje su "izasle iz bijede" i mi smo se suvise okrenuli materijalnim stvarima,konzumerizmu najnizeg nivoa,gdje sad nije bitno da li je nesto kvalitetno i vrijedno,nego da bude skuplje od onog drugog.Ili da bar tako izgleda...Kupujemo dijecu sa igrackama,novim mobilnim i sl,jer je nase vrijeme jako skupo i ne moze se odvojiti sat nedjeljno da se malo pika fuca sa sinom ili slazu kockice na podu.Bolje je to vrijeme provesti prepiruci se sa nekim oko partija i novih izbora .zato sam ja dobrica koja piskara u 4 umjesto da spava kao svi normalni

_____________________________

Steh auf, wenn du am Boden bist

https://www.youtube.com/watch?v=I3z-gqLGIKU

Bnm, slazem se tim sto si napisala, svet je otisao u... Nosila sam Chicco stvarcice koje su stizale iz Italije i imala sam gomilu skupih igracaka ali kad mislim na svoje detinjstvo, ne secam se nicega od toga, ali se zato vrlo cisto secam kako sam sa tatom pravila figurice od plastelina i kako mi crta ribu sa naocarima (koju je izmislio zbog mene, jer sam nosila naocare) sarenim kredama po betonu. Zato cu se truditi sto vise mogu da V i ja sedimo na tepihu i slazemo kockice a da sve drugo radim kad on spava   

< Poruku je uredio pepeljuga -- 3.7.2011 9:56:22 >

_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

E, a jel ste se igrali lego kockicama? Mom bratu i meni su dugo to bile omiljene igracke. Moj tata je citao da to podstice mastu i onda nam je to kupovao na tone, a nama nikad dosta
A kad izadjem napolje u park, mama mi kaze: Dodju kuci cim padne mrak ili cim pocnu svetla da se pale (misleci na ona ulicna)

Baš mi se sviđa ova tema, vraća uspomene i tjera na razmišljanje.
Djeca danas jesu drugačija, kao što smo i mi drugačiji od naših roditelja. Ne može se zanemariti činjenica da je biti dijete 80-tih bilo bitno drugačije nego kasnijih decenija, zbog rata, nemaštine, užasa koji je vladao ovdje. Tih "zlatnih" godina moji roditelji su imali svoj stan, radili od 7 do 15 i zarađivali toliko da nisu morali da traže dodatne poslove da bi nas obukli, obuli, nahranili, odveli na zimovanje i ljetovanje. Vikendom uvijek slobodni, pa izleti, šetnje, posjete...

Možete li da zamislite danas da radite u nekoj državnoj instituciji, školi, domu zdravlja i da zarađujete dovoljno da imate sve što vam je potrebno, niste podstanar, imate auto, putujete?

Zanemarena djeca najgore prođu, postanu još gori roditelji, a krivica nije samo u njima. Moj sin je još mali, ali voljela bih da mu usadim ljubav prema čitanju, da mu jedna od omiljenih igračaka bude enciklopedija (ja sam se trudila da iz encklopedije "Reci ko je?" naučim što više podataka o što više poznatih ljudi, naučnika, umjetnika...to mi je bila igra, kao i da naučim glavne gradove svih mogućih zemalja na svijetu), da voli prirodu, da ga zanima sport...Hoću li uspjeti, ili bolje rečeno, hoću li znati kako - ne mogu biti sigurna... Znam samo da ću pokušavati, biti uporna...

Sa druge strane, znam da će moja djeca imati bolje šanse za dobro obrazovanje, da će imati više prilike da putuju, a nadam se da ćemo savremene tehnologije ipak okrenuti u našu korist.

Potpisujem sve sto si rekla Pepeljugo, i ja sam tako isto vaspitavana!

Evo malo mojih igracaka:





a danas bez pamuka nema odece i igracaka mora da ima bar sto

nemam ništa protiv pamuka.... ali igračke
mm i ja ne kupujemo Luki igrače... ali se nekako te gluposti samo nagomilavaju, što se mene tiče, bicikli i lopta su najbolje igračke