katjice bez komentara sam definitivno... sto bi nas narod rekao I"m zabezeknut 
mislila sam da to ima samo u filmovima

KATJICEEEE... Priča je fantastična, ali to već znaš, nego sam htela nešto drugo da ti kažem! Fascinirana sam tvojom HRABROŠĆU da se prepustiš svojoj sudbini kao na dlanu!!! Evo ti trista desetki od mene!!! 

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Uvek sam slusala to svoje sesto culo ili kako ga moja mama iz miloste zove "to tvoje vesticje culo"  Ne znam da li je to hrabrost, ali uvek slusam srce i idem onim putem za koji ja mislim da je ispravan pa makar on podrazumevao i promenu zivota u trenutku, nekako verujem da nam Bog uvek salje signale i njima nas usmerava, a samo nas izbor je da li cemo to prihvatiti ili ignorisati

< Poruku je uredio Katjica -- 16.2.2009 14:59:32 >

Ju... Katjice!!! Pa stvarno je kao iz filma! Ja sam neizlecivi romantik i tako mi je super vasa prica!!!!

Hvala svima, ali dosta sada vise o meni da ne bismo ovu temu pretvorile u temu "Kako je Katjica upoznala svog muza"

nije problem, imamo čarobni štapić pa možemo i to
... moram da vam ispričam priču o burmi... jaooo.

E pa moja je prica malo duza, ako vas ne mrzi da citate. Razvela sam se 2006 posle 8 godina braka( bas loseg braka) vratila sam se kod mame, nedaj boze nikome sa vrha( imala prvi beauty centar u Pancevu, predavala na univerzitetu u Beogradu, imala sve) na dno gadno vreme, otac rano umro, majka zdravstveni radnik, sestra srednjoskolac, kuca velika puno kosta a para nikada dosta (nisam napomenula da sam muzu ostavila sve sto smo stekli cak i salon). Jedno jutro ustajem prva rano, jer obecala sam sestri i mami da cu praviti palacinke, a posto nisam ljubitelj tog mirisa resila sam da bude ranije da bih oprala kosu. Elem, pecem ja palacinke, ali moram jos nesto da vam objasnim, ja ni djubre ne idem da bacim a da se bar malo ne nasminkam i sredim, osim toga dana, kombinaciju onoga sto sam imala obuceno i sada pamtim. Kosu pokupljenu stipaljkom, ljubicasti dukser, donji deo trenerke(ako se secate crno bele stampane merlinkin lik, ali vrh je bio sto sam prvi put u zivotu obula one strikane priglavke, ako uopste znate sta je to, babine, zelene. Zvoni neko na vratima, otvorim prelep, zgodan momak sa zelenim ocima, trzi Jelenu u vezi nekog posla (jelena se zove moja sestra) pustim momka u kucu i otrcim da probudim sestru, ona pogleda kroz prozor, vidi kalibru, odusevi se( seka je mladja 9 godina od mene) i natera me da ga zadrzim dok se ona upristoji. Tako ja decka nahranila, ugostila i kada je sisla moja sestra, shvatili smo da je covek trazio Jelenu komsinicu preko puta, ali su ga ljudi koje je sreo i pitao poslali kod nas. Od toga dana on me je pratio, zvao i vise se nismo rastajali i danas smo zaljubljeni. Inace ova prica ima i nastavak, kroz sta sam prosla jer se moja sestra zaljubila u njega a on u mene, ali ne bih vise da vas davim, moja sestra je shvatila ubrzo sve i sada obozava svoga zeta na drugaciji nacin. 

Jao Jacaca... ne znam dal si negde na forumu već pročitala, ja mnogo vizualizujem... imam sliku svega što si napisala... DIVNO!

P.S. Nikada vise nisam sebi dozvolila da tako izgledam i prestala sam da nosim dukseve i trenerki, cak i po kuci, muz me i danas za to ze***

Taso bas kako sam napisala od reci do reci, jos sam i skratila bas.

Ma hej - on se zaljubio u tebe prirodnu, bez šminke, bez foliranja-nije li to nešto najlepše?

Jao pa upropasticete me potpuno!!!! Toliko lepih i romanticnih prica!!! Divnooooo!!!

Na mene je red, evo ukratko:

Imala sam 13 godina kada smo se prvi put upoznali, tj. ja ga ugledala na njegovom planincu, oci zeelene bljestavo zelene, kao trava na suncu...posle se slucajno upoznamo, preko nekog drustva "ispred zgrade".  "Smuvamo se" (mos' misliti tada ja 14 on 16 godina), poljubimo se na stepenicama, i to tako sto me je on presekao u sred recenice i poljubio...ah najlepsi poljubac ikad!  Odsekle mi se noge i danas se secam nisam mogla da hodam!  Posle 4 dana raskinemo....bezveze, bacili  me u Dunav u odeci on i neki drugari, i ja se naljutim... to je bilo 4. jula 1993.  Nismo dugo pricali, iako smo bili u istom drustvu, sve kao nesto bezveze....za docek 1994. smuvamo se ponovo i od tada se nismo NIKADA razdvojili.  On je dosao iz Osijeka u NS, tu smo bili do 26. avgusta 1998. kada smo otisli za Ameriku znaci posle 4 godine ne razdvojnog zabavljanja.  Ovde smo vec 10 godina i svake godine se "vracamo kuci".  Nadamo se evo jednoj maloj bebi, pa da nam se ostvare snovi da je/ga odgojimo pored Dunava, na Strandu i Zmaj Jovinoj ulici na decijim igrama ko i sto smo mi odrasli.  Volim ga danas jos vise nego sto sam ga volela, volim ga vise svake godine sto smo zajedno i uvek cu ga voleti.  Sve male i velike probleme koje zivot nosi smo preboleli i prebolecemo uvek!

Jao i vasa prica je divna!!!!

A sto se zivota u inostranstvu tice, znam kako vam je, ali budi srecna sto ste zajedno! Lakse vam je. Ja sam godinu dana zbog posla bila van kuce, a muz ovde, i bilo mi je jezivo. Nista gore nego kad si sam, ni prijatelji ne mogu da pomognu. (pec-pec za mene, ali morala sam da ti ovo dodam )

A KONACNO da te nadjem

ipak mi je pobegla:)

Aj u kafu...

MOJA LJUBAVNA PRICA:

Secam se da sam tog dana bila jako tuzna,zbog raskida sa deckom.
Nisam zelela da izlazim iz kuce,svakoga dana sam bez prestanka.
Moji roditelji su se jako zabrinuli za mene,cak su insistirali da posetim
doktora,jer sam pala u veliku depresiju!!!Svi su pokusavali da me izvuku iz kuce,
samo moja majka je uspela da me nagovori.Rekla mi je tog dana:
''IZADJI IZ KUCE,PROVEDI SE,MOZDA CES BAS VECERAS DA UPOZNAS
COVEKA SVOG ZIVOTA!!!"Poslusala sam je,izasla sam sa sestrom i njenim
deckom u grad.Otisli smo do jednog kafica gde je bila uzivo muzika,a tamo je radio
jedan decko(moj muz) kao izbacivac,inace drug decku moje sestre,iz iste ulice.
Moj cilj te veceri je bio da potrazim bivseg decka i da jos jednom popricamo.
Otisli smo do sanka i narucili pice,ja sam ugledala jednog decka(mog muza)na drugom
kraju sanka.Dugo sam ga gledala...jednog trenutka se okrenuo i pogledi su nam se sreli.
Video je svog druga i prisao nam,tad smo se upoznali.Pricali smo dugo,a onda smo
razmenili brojeve telefona.Ubrzo sam otisla kuci i jedva sam cekala da cimnem i
da mu napisem poruku.Ta noc je bila tako lepa,bila sam jako srecna!!!

Videli smo se sutradan,isli u setnju i pricali..........Tako je krenulo prijateljstvo,
vidjali smo se svakoga dana,bili smo nerazdvojni.To je trajalo mesec dana,
dok jednog dana nismo shvatili da medju nama postoji nesto vise od prijateljstva,
a to je LJUBAV
Od toga dana nasa veza je postala nesto najjjace na svetu.
Krunisali smo nasu ljubav,zivimo lepo,samo nam hvali bebica i bicemo najjjsrecniji!!!
ZATO DRAGE MOJE,VOLITE I BICETE VOLJENE!!!

Nadam se da vas ova prica nece smoriti...Vase price su mnogo lepe,a neke su bile bas
dirljive!!!VELIKI POZDRAV ZA SVE FORMASICE

Draga, pa svaka prica je lepa! Sve mi imamo tu pravu ljubav!!!! I to je ono najlepse!!!!

I uopste nije dosadna prica, naprotiv... Opet sudbina i ljubav na prvi pogled! To samo potvrdjuje da svako ima svoju polovinu, onu koja je bas za nju/njega i sve sto treba je da se nadju!!!

Verus i tvoja prica je prelepa kao i sve ostale, znas kako kazu, baceni smo i receno nam je nadji te se. A tek muskarac i zena zajedno cine coveka.