Mlada žena koja se tek udala je jednog vrelog letnjeg dana došla u posetu svojoj majci. Sela je u fotelju i dok je pila ledeni čaj, pričale su o životu, o braku, o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.   Majka je zamišljeno promućkala kockice leda u svojoj čaši i onda je jasno i trezveno pogledala svoju kćerku.

 ''Nemoj zaboraviti svoje prijateljice", rekla je dok su listići čaja polako padali na dno čaše. "One će ti biti sve važnije,  kako budeš postajala starija. Koliko god budeš volela svog muža, koliko god budeš volela svoju decu, one će ti biti potrebne. Seti se da povremeno izađeš negde sa njima, da se i dalje družiš sa njima. I zapamti da tvoje prijateljice  nisu samo prijateljice, one su i tvoje sestre, tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci.   Biće ti potrebne druge žene! Ženama su uvek potrebne druge žene!"

"Kakav blesav savet ", pomislila je mlada žena. "Zar se nisam upravo udala? Zar nisam upravo zakoračila u svet parova?
Za ime Boga, ja sam udata žena, odrasla!
Nisam neka šiparica kojoj su potrebne prijateljice! Moj muž i moja porodica svakako će biti sve što mi je potrebno da moj život dobije pravi smisao."

Ali, ipak je poslušala svoju majku i nastavila da održava kontakte sa svojim prijateljicama.
Kako su godine prolazile jedna za drugom, ona je polako počela da uviđa da je njena majka,
ustvari,  tačno znala šta govori.   Kako vreme i priroda donose promene i misterije u životu svake žene, prijateljice ostaju najveći oslonac za nju.

Nakon 40-ak godina života u ovom svetu, evo šta je naučila:

Vreme prolazi. Život se događa.
Distanca razdvaja.Deca odrastaju.
Ljubav bledi. Srca se slamaju.
Poslovi dođu i prođu. Karijere se završavaju.
Roditelji umiru. Kolege zaborave usluge.
Muškarci imaju svoj svet.

Ali, prijateljice ostaju uz tebe, koliko god vremena i milja
bile daleko od tebe.

Prijateljica nikad nije toliko daleko, da ne može biti uz tebe, kada je  potrebna. Dok budeš morala ići tim  usamljenim putem koji se zove život i kad budeš  morala ići sama, tvoje prijateljice će biti tu, pored puta,
navijajući za tebe, moleći se za tebe,  trudeći se oko tebe, intervenišući u tvoje ime i čekajući te na kraju puta širom raširenih ruku. Pokad će one čak I prekršiti pravila zbog tebe.  

Moje prijateljice su blagoslovile moj život!

Svet ne bi bio isti bez njih, ja ne bih bila ja. Kad smo započele ovu avanturu zvanu ženskost, nismo imale pojma o neverovatnim radostima i tugama  koje su nas čekale na tom putu. Niti smo znale koliko ćemo biti potrebne jedna drugoj. I svakog dana smo sve potrebnije!



< Poruku je uredio Ana80 -- 22.5.2009 23:09:48 >

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Bas lepo 

Divno

Predivno

_____________________________

superbrzasnežaheroj

Divno,nemam rijeci

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

mnogo mi svidja prica, rasplakala me;
imam dve posebne drugarice i obe zive daleko; jedna na Novom Zelandu a jedna u Dubaiu;
ova iz Dubaia je juce stigla, pozvala nas sve u jedan restorancic na Kalemegdanu i saopstila nam da se udaje; dugo je vec u vesi sa deckom naseg porekla koji takodje zivi u Dubaiu, mladji je od nje 5.5 godina....

  Srecna sam, ali osecam i neku setu-vencace se na Sejselima... sami, ona nema roditelje, a kaze da bi je bolela dusa da gleda njegove roditelje na svadbi a da njeni nisu tu...njegovi su se sada vratili u Sarajevo, odakle je on...jer mu je tata izgubio posao u Dubaiu...

volim je puno puno ali mi ponekad jakoooo nedostaje....

nisam stigla danas da napisem, slazem se da su prijateljice nesto sto je sastavni deo naseg zivljenja ali ja ipak najveci oslonac osecam u mom dragom, ne verujem da gresim, mislim da ce ako Bog da da pozivimo duuuugo zajedno tako i biti.....dugo jos;

moje drage drugarice volim i mislim na njih i sada kada, kazem vecina zivi na drugom kraju sveta, one su uvek u mom srcu ali moj dragi je tu uvek i kada je lepo i kada nije, zajedno se borimo, stvaramo....a one isto imaju svoje drage osobe kojim su centar sveta.....i one misle na mene - osecam.... .

sada vas pitam ako ona zatrudni( pri tom ne znam da li uopste odmah zeli decu); bicu srecna zbog nje a tuzna sto i ja nisam trudna; da li to znaci da sam losa drugarica...

ne Dunja,ne znaci d slosa prijateljica i ja sam sebe cesto to pitala,a onda sam shvatila da se radujem zajedno s'njima,a taj zal koji osjecas to je jednostavno jace od nas,jer zelimo djecu...

_____________________________

Teskoce i borbe koje imamo danas,nisu nista drugo,nego cijena koju moramo da platimo za pobjede koje nas cekaju sutra...

[Sadržaj poruke je obrisan]

Moje najbolje prijateljice su moje kume.Tako smo uspostavile još prisniji odnos.Imam 4 kume.

Apsolutno ne!  I ja sam se tako osecala jedanput...bilo mi je tesko, nisam ja nju mrzela ili ne daj boze tu bebu, ali mi je palo tesko sto malo po malo pa svako zatrudni, dobije bebu, a ja i mm ne....slazem se sa dunjom, imam prijateljice ali mm mi je sve, saputnik, prijatelj..i mozda je to i lose, ali tako je sta da radim...i naravno moji roditelji, uvek tu za mene u dobru i zlu...

da moja the best drugarica udala se na Sejselima kao sto je i rekla, javila mi dan ranije da je sve spremno i da su stigli na Sejsele, ali se jos nismo culi da joj glasom cestitam; samo sa joj poslala poruku i od srca cestitala i rekla da odmah krenu na bebce, jer ona hoce da odlaze do novembra , da bi mogla da radi i otplati kredit, a inace je stjuardesa...kako mi to odlaganje sada suludo zvuci, ne znam da li i vama ostalim trudilicama....

danas mi koleginica na poslu kaze da se udaje 05.09;...

polse 5 minuta zove me drug mm na posao i kaze da se zeni za 7 dana...

ja svima zelim da dobiju bebe...zaista

a ja cu cekati sledecih 1.5 dana da dodjem na red za vto...pa onda da li ce uspeti...

ali kada bi svima njima zavidela, znaci svima njima koje puno volim...u sta bih se pretvorila...moram se boriti sa tim....mislim da su prijatelji pre svega oni koji vam se nadju u sreci zar ne....tako da ja zelim da podelim sa njima njihovu srecu....sa mojom nesrecom cu se boriti, ali ne zelim da kukam i da me neko sazaljeva...zelim da i ja ako Bog docekam svoju srecu ...i da je podelim sa svim mojim SRECNIM PRIJATELJIMA

cekacu sledecih 1.5 god. progutah ovo....

još nisam u situaciji da kažem da su mi prijateljice jedine i sve na svetu. Imam mm, decu, roditelje. Ali ponekad ni mm ni roditelji ne mogu da me razumeju onako kako me razumeju te moje prijateljice koje su mnogo daleko, u drugim državama...  Nekada mm, koji je divan čovek i prijatelj, ne može da mi pomogne jer ne razume kako mi žene razmišljamo  ali zato uvek i u svako doba dana i noći mogu da se obratim na dve tri adrese i znam da će mi pomoći ako ne delima onda rečima. Pravih prijatelja nemam mnogo, tek nekoliko, ali mi i ne treba više. Imam njih koji vrede za milion!

Meni su drugarice uvak bile važnije od muškaraca. Smatram ih svojim sestrama i iako svaka ima svoje vrline i mane, ja ih volim kao i one mene. Udata sam i volim svog muža, ali su mi one u mnogim situacijama bile glas razuma, omogućile mi da stvari vidim objektivno i na kraju, verovala sam u njihove dobre namere. Mm zna koliko su mi drugarice bitne i voli to kod mene što sam im odana. Uvek se trudi da mi,kad se viđam sa njima, omogući ženski trač i izgubi se u vidu magle . Kad smo živeli u manjem stanu, kad mi dođu drugarice s klincima na vikend da spavaju kod nas, znao je da ode negde na ceo vikend i ustupi mesto mojim gostima.
Sa njima delim i tugu ali bogami i sreću!
Ma, muškarac dođe, može i da ode, ali drugarice moje ne idu nikud pa čak i kad su pola sveta daleko od mene!

Imam tri drugarice jos iz srednje skole.Kroz svasta smo zajedno prosle,zajedno smo sazrele.Obozavam ih.

< Poruku je uredio magnetic -- 27.8.2009 16:36:23 >

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Volim sto imam puno drugarica i na vecinu njih se mogu uvek osloniti!

Ja sam osoba koja tesko stice prijateljstva i nemam puno pravih prijateljica. Mnogo je onih s kojima odem na kafu i ispricam se ali mi puno treba da nekog nazovem pravim prijateljem. Prave prijateljice mogu da izbrojim na prstu jedne ruke ali zato bih za njih vatru u ruku stavila i znam da ce one kad god mi zatreba biti tu uz mene.

Jedino ja ovde izgleda nemam nijednu DOBRU drgaricu! Imam par iz skole,iz ulice i td. ali sa njima samo kafa i nista drugo! Jbg opekla se i nikad vise! Za savete imam tetku i babu koje obozavam (sa mamom nikad nisam mogla da pricam o nekim problemima,cista smo supretnost)!

Pchelice... ne brini...ni ja nemam ni jednu drugaricu...puno puta sam se opekla...tako da sada jedino mama  i dechko imaju moje poverenje...i oni su mi jedina podrshka... ostali su svi na cao-cao....dobro si....nisam...i caooooooooo