Placem, al se sakrijem da me niko ne vidi.

Ja jedino ne volim deca da me vide

Placem

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Dodjem na RR i pozalim se.

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

Ako uzrok nije neka smrt ili bolest(pu pu daleko bilo) već "ljudski faktor" odmah krećem da smišljam strašnu osvetu po kojoj će da me pamti naredna tri života

_____________________________

ako muskarac zeli da mu zena bude andjeo mora da stvori raj za nju,andjeli ne zive u paklu

Plačem, lako pustim suzu

Peomenim raspolozenje, i u glavi se ispricam sama sa sobom na tu temu 😁

_____________________________

,,Carpe diem"

Poludim.
Ali bukvalno.

U trenutku je tesko zaista ostati smiren i ne poludeti kad te neko bas ,,izbaci iz takta"...


_____________________________

,,Carpe diem"

Volela bih da imam metodu da iskuliram takve momente.

Smaram drage ljude Znam da me vole, i da znaju da me iskuliraju u tim trenucima.

Zalim se muzu, placem

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Ćutim i zatvorim se potpuno.

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Mislim da ništa na svetu ne može da me povredi kao stariji sin.
Užasno me boli kad mi kaže da smaram, kad grubo priča sa mnom.
Tako me uhvati neki nemir, suze krenu same.
Valjda zato što se ja zaista trudim da ne smaram i budem ok.
Baš jutros se desilo...

Plačem kad sam tužna.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Kodiram, ucim, to mi jedino pomaze. U krajnjem slucaju, izvrnem se na krevet i placem.

Ako nogu odem u shoping...to ekad zna da mi popravi raspolozenje!

Setam sa bebom.
Retko kada izbacim iz sebe pricom sa nekim.

Uh, obicno psujem i kudim one koji me naljute a jadni mm slusa i ceka kad cu prestati :D

Mene u poslednje vreme neke stvari toliko znaju da povrede da prosto ne mogu da progovorimu momentu vise sa tom osobom...

_____________________________

,,Carpe diem"

Dragce ja cu samo da se nadovezem. Isto, on slusa, ja psujem redom, mrtvo i zivo. Mnogo sam teska sto se plakanja tice, ali ako krenem , tesko se zaustavim, tek onda se razbesnim, tek onda bezite svi. Umesto da se smirim, ja sizim jos vise. Tek jutro donese malo drugacije raspolozenje.

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Izjadam se mužu. On često sagleda situaciju realno, seti se prošlih događaja koji meni u tom trenutku ne padaju na pamet, otvori mi oči, da objektivno sagledam situaciju. Mnogo boli loše ponašanje osobe za koju imamo brdo pozitivnih emocija, ali prosto to mora da se odboluje.

Zavisi ko me povredio. Ako je neko mnogo blizak onda plačem i povučem se ili posebnim do kraja. Ako je neko bez koga mogu smorim se ali ne reagujem burno.

_____________________________

Sreća prati hrabre.

Izderem se ili ne primecujem tog nekog ko me je povredio iako boli unutra.