Moraće popa da je presliša! U pravu si Majo

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Sretan vam Đurđevdan

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Sretna Slava svima koji slave

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Pre godinu dana sam se na ovaj dan udala ,Djurdjevdan mi je i devojacka slava!

Srecna slava svima
Cind i meni je ovo devojacka slava

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Srecna slava svima koji slave! A srecne i godisnjice!

A danas je SPASOVDAN 

Znam da razne poznate ličnosti tragaju za nečim, za sobom.....


Nisam imala pojma da ja Tom Henks Pravoslavac:

KLIK

Dunja ajd' prevedi članak 

Citala sam i da je Jennifer Aniston pravoslavne vere. Roditelji su joj iz grcke.

I ja i ja Bas me je ta vest obradovalo

< Poruku je uredio Sanjica26 -- 7.6.2011 11:09:14 >

ja nešto izbegavam temu o letovanju pošto ne idemo nigde ove godine, pa da mi ne bude jako teško, tako da nisam informisana

Srećan početak posta svima koji poste 

SVETI ILIJA GROMOVNIK

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik proroka i svetitelja Svetog Ilije, koga sve hrišćanske crkve vezuju za prošlost i budućnost hrišćanske crkve i spasenje čoveka. Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin rođen u gradu Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine) i da je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji. Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Kad grom udara, onda kažu da Sveti Ilija, po zapovesti Božijoj, gađa đavole, pa kad grom pogodi u drvo, niko ga ne seče, čak ni za ogrev.
Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu.




< Poruku je uredio n i n a -- 2.8.2011 14:51:10 >

Srećan praznik i slava onima koji slave 

Krsna slava u Srba

Slava ili Krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj i najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. Slava je isključivo srpski običaj, jer i kad je praznuju pripadnici drugih naroda slave je kao srpski i pravoslavni običaj.

Slava je veoma obiman kompleks običaja i obreda sa mnogo oblasnih razlika u shvatanjima i u izvođenju, a i sam naziv ima više sinonima. Tako se slava zove i: krsno ime, sveti, sveto, blagdan, krsna slava, praznik, služba, den, sečemo leb, lomimo leb, panagir, svetac, svetec, sveden, panađur, pamet svetom, kućanska slava, liturgija, liturđija, leturđija.

Ukupno dvadeset imena za jedan običaj, a pretpostavljam da ima još naziva koji ovde nisu zabeleženi.
O poreklu slave ima sijaset mišljenja i tumačenja, ali bez obzira na svu različitost u mišljenjima, ostaje činjenica da Srbi danas čuvaju i poštuju slavu kao najvažniji običaj.

Slava se kod Srba, po narodnoj tradiciji, nasleđuje, ali se i ne deli. Dok je otac živ, sin ili sinovi ne preuzimaju slavu, već je slave sa ocem. Preuzimanje slave za života oca znači da se porodica i formalno podelila. Ako otac nije u snazi, sin preuzima sve obaveze oko slave, ali je otac domaćin slave.

Kad otac umre, onda sinovi preuzimaju slavu. Ako ima više braće, mogu se dogovoriti da slavu preuzme samo jedan ili je preuzimaju svi. Prve godine po smrti oca slava se drži u porodičnom krugu, bez gostiju i velikog veselja.

Pravoslavna crkva zastupa suprotno mišljenje. Po njenom tumačenju, sin ili sinovi, čim zasnuju sopstveno domaćinstvo i odu od roditelja, počinju sami da slave.

Priprema za slavu
Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi, počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se rasprema, čisti i sređuje.

1. Svećenje vodice
U vreme pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovina koji slave. Za osvećenje vodice treba pripremiti: činiju sa vodom, buket bosiljka, manju sveću. Uz to se može pripremiti i kadionica sa žarom, tamjan i spisak ukućana, mada u gradovima to sveštenik uvek nosi sa sobom. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani. Zato sveštenik, bar dan ranije, zakazuje dolazak.
Onaj ko do sada nije slavio i želi to prvi put da učini, treba da ode kod sveštenika u najbližoj crkvi i da se sa njim o svemu dogovori.

2. Ikona
Svaki pravoslavni dom treba da ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi, i to uvek na istočnom zidu. Poželjno je da, pored ikone kućnog sveca, stoji ikona Hrista Spasitelja i ikona Presvete Bogorodice.

3. Čirak ili svećnjak
To je predmet sa jednim krakom (ili više krakova) u koji se uglavljuje sveća. Obično se pravi od nekog teškog metala, tuča ili, u bogatijoj varijanti od srebra. Važno je da ima stabilno postolje i da se sveća dobro uglavi da se ne bi prevrnula.

4. Slavska sveća
Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od čistog voska, najčešće dužine oko 50 cm. Ona se stavlja u čirak. Sveću pali domaćin, uz prisustvo ukućana i najbližih prijatelja. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. To se radi neposredno pre rezanja kolača, ako sam domaćin reže kolač ili to radi sveštenik u domu.

U slučaju da je kolač rezan u crkvi, domaćin pali sveću, po narodnom verovanju, u različito vreme. Negde je običaj da se sveća upali nekoliko minuta pre podneva, odnosno 12 sati. U drugim krajevima se smatra da sveću treba upaliti tačno u podne. Takođe, postoji običaj da se sveća pali neposredno pre ručka, kad se gosti okupe. U svakom slučaju, domaćin pali sveću.

Sveća gori celog dana, a gasi se kad dođe na nekoliko santimetara. Može se gasiti na više načina: domaćin se prekrsti, uzme malo sredine iz slavskog kolača i ugasi je; domaćin se prekrsti i uzme kafenu kašičicu vina i lagano sipa uz fitilj sveće.

Kako se odlazi na slavu: Brige i problemi ostaju pred vratima

Onaj ko je pozvan, na slavu treba da dođe u vreme koje je domaćin odredio. Ako iz nekog razloga mora da zakasni više od pola sata, onda je običaj da to domaćinu blagovremeno javi. Na slavu se, pre svega, odlazi sa radošću i raspoložen. Svakodnevne brige i problemi ostavljaju se pred svečarevim vratima. Kad vas domaćin dočeka na vratima svoga doma, vi mu sa osmehom jednostavno recite:

"Čestit sveti (navede se ime svetitelj) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!"

Domaćin odgovara:
"Hvala i dobro mi došao (kaže ime gosta). Od Boga ti zdravlje!"
Danas je uobičajeno da se domaćinu ponese boca pića i cvet domaćici. Neko kao poklon ponese i neku prigodnu knjigu. Kad su u pitanju običaji, nije pogrešno ni ako se to ponese, niti ako se to ne učini. U oba slučaja domaćin će podjednako radosno gosta dočekati.

Šta se priprema za slavsku trpezu
Pravoslavni običaj nalaže da je za slavu obavezno imati: ikonu, sveću, kolač, žito i vino. To je Bogu i svetitelju sasvim dovoljno. Može se slava dočekati i u porodičnom krugu, pogotovu ako je familija velika, i bez mnogo gostiju. Sve ostalo se ubraja u gozbu i zavisi od mogućnosti domaćina. Ono što treba znati jeste da ako krsno ima pada u vreme posta, ili u posne dane (sredu ili petak), mora se pripremati isključivo posna hrana. Tu nema nikakvog odstupanja. Dozvoljeno je, međutim, da ako neko ima mogućnosti pa želi da slavi dva dana sledećeg mrsnog dana da pripremi mrsnu hranu. Ako je, pak, u pitanju slava koja pada u vreme višednevnog posta, na primer Sveti Nikola, onda je hrana uvek posna, ma koliko se dana slavila.

Za slave koje padaju u mrsne dane priprema se mrsna hrana. Ni u jednom slučaju ne treba preterivati sa količinom hrane i pića. Slava je, iznad svega, duhovni doživljaj, prilika da ugodimo svetitelju i da se prijateljima provedemo vreme u prijatnom razgovoru.

Na početku je napisano da se slavski obred u raznim srpskim krajevima različito i obavlja. Ponekad čak i u istom selu, ima nekih razlika u obredu među svečarima. Te razlike su često tema razgovora među svečarima sa dobronamernim ciljem da se ustanovi ko "pravilno" slavi slavu, a ko "greši". Odgovor je vrlo jednostavan. Niko ne greši, već su uočene razlike posledica bogatstva i šarolikosti srpske tradicionalne kulture, kao i maštovitosti samih svečara.

Za one koje ovakav odgovor neće zadovoljiti prepisujemo iz "Trebnika" Srpske pravoslavne crkve kako sveštenici obavljaju:

Čin blagosiljanja koljiva i slavskog kolača
Sveštenik stavi na sebe epitrahilj i počinje kao i obično:
Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i u vekove vekova, Amin.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Presveta Trojice, pomiluj nas: Gospode, očisti grehe naše; Vladaru, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše. Imena tvog radi.
Gospode, pomiluj (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova, Amin.
Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti Ime tvoje. Neka dođe carstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, nego izbavi nas od nečastivog.
Jer je tvoje carstvo i sila i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Tropar svetome koji se slavi, a zatim se otpeva i kondak. Između tropara i kandaka svi prisutni izgovore reč:
Slava!
Posle kondaka okadivši koljivo, predloženi hleb i prisutne, sveštenik čita molitvu koljiva, zatim blagosilja kolač tri puta u vidu krsta, govoreći:
Gospode Isuse Hriste Bože naš, blagoslovi ovaj hleb i ovo vino, jer si svet, svagda, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin.

Danas je praznik Vozviždenja Časnog Krsta, Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina (280-337), obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti.

Ovaj hrišćanski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru slovi i kao Vozviždenje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

Ustanovljen je godinu dana posle Prvog  vaseljenskog sabora u Nikeji, održanog 326. godine, u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313. godine) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest.
Prema predanju, patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru SPC gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.

Narod je kako kaže hrišćansko predanje odgovorio patrijarhu molitvom - Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Na ovaj praznik istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.

"Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju", odakle ga je na Golgotu, "hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije", zapisano je u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.

"Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta", napisao je episkop Nikolaj.



Ovaj dan se u kalendaru obeležava crvenim slovom i obeležava ga najstroži post na hlebu i vodi.
"KO SE KRSTOM KRSTI NA KRSTOVDAN POSTI"