Forum: Porodični život

message-img
message-img

Naša svakodnevica

writing-img

RE: Šta slave pravoslavci?

  
clock-img

06.03.2011, 22:11

clock-img

pepino

pencil-img

2296

IZVORNA PORUKA: Sanjica26

pepino nije crveno slovo. Slobodno mozes da radis.



To sam i pretpostavila,ali ipak da pitam,ves je vec pripremljen u masiniuser posted image
Hvala Sanjuskauser posted image

clock-img

06.03.2011, 22:12

clock-img

Anoniman

Ako krenemo od pocetka godine:
Badnje vece 06. januar
Bozic 07. januar
mm slava 09. januar Sfeti Stefan
13. januar Srpska pravoslavna nova godina tj. Sveti Vasilije veliki
zatim Uskrs koji je ove godine 24. aprila
Crkvena slava tj slava naseg hrama 21. jul Sveti Prokopije
30. jul Ognjena Marija (moj imendan i dan krstenja)
19. decembra Sveti Nikola ( moja devojacka slava )

< Poruku je uredio popadija Mara -- 6.3.2011 22:13:17 >

clock-img

06.03.2011, 22:13

clock-img

Olga75

pencil-img

20593

Choopa , svako selo ima svoje obicaje user posted image
u sredu se ide na pepeljanje user posted image   i jedu se samo kokice i hleb sa pekmezom
a moje pramajka je sve sudove ribala pepelom


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

clock-img

06.03.2011, 22:13

clock-img

Sanjica26 RR

pencil-img

26974

Samo pocinje Vaskrsnji postuser posted image

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

clock-img

06.03.2011, 22:15

clock-img

choopa choops

pencil-img

9258

IZVORNA PORUKA: Olga RR

Choopa , svako selo ima svoje obicaje user posted image
u sredu se ide na pepeljanje user posted image   i jedu se samo kokice i hleb sa pekmezom
a moje pramajka je sve sudove ribala pepelom



Super.

Podsjeti me.... mi devedesetih prali sudje pepelom, jer se nije imalo za fairy user posted image Najnoviji 2u1 deterdzent. Pepery user posted image


_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

clock-img

16.04.2011, 11:50

clock-img

Ana RR

pencil-img

34337

Danas je Lazarova subota - Vrbica

Srećna Slava svima koji slave user posted image


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

clock-img

16.04.2011, 15:41

clock-img

choopa choops

pencil-img

9258

IZVORNA PORUKA: Ana RR

Danas je Lazarova subota - Vrbica

Srećna Slava svima koji slave user posted image



Srecna slava. user posted image


_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

clock-img

05.05.2011, 16:48

clock-img

dunja RR

pencil-img

30432


Sutra slavimo Đurđevdan user posted image

još malo pa palim za Bosnu na našu slavu.

Srećna slava svima koji slave, Verolino i ostale devojke user posted image

clock-img

05.05.2011, 16:52

clock-img

vukosava

pencil-img

4484

moji su oduvek slavili, prislavu, slavu, bozic, uskrs a bili tuzni za zadusnice. ne znam sad u ovom novom religioznom talasu koliko su se stvari promenile.

e i da kad smo bili mali za svetog savu je bila velika proslava u crkvi pa su deca isla da recituju pesme i pevaju.

tad nije toliko bilo moderno da se ide u crkvu, crkve su vazda bile poluprazne

clock-img

05.05.2011, 16:55

clock-img

vukosava

pencil-img

4484

ja sam uvek bila ubedjena da su prolecne slave bile povod da seljaci ociste kuce posto su pre drugacije ziveli a jesenje da potrose visak hrane koja se poznjela

bas me zanima nepravoslavno objasnjenje pojma slava jer smo mi jedini koji je imaju koliko znam u pravoslavnom svetu, ispravite me ako gresim. meni se to cini da je jedan od retkih pravih srpskih obicaja, sad da li je vezan za religiju, vise manje mislim da su ga povezali da ubede ljude da predju u hirscanstvo

popadija maro, jel ucio tvoj muz nesto o poreklu slava u skoli? bas me zanima

clock-img

05.05.2011, 16:57

clock-img

viking

pencil-img

6644

Ja bih ovako laički rekla da se nije promenilo mnogo, jer ne čuh ni jednu osobu koja je rekla da je počela da slavi slavu pre 15 godina, svi su slavili oduvek...

IZVORNA PORUKA: vukosava

moji su oduvek slavili, prislavu, slavu, bozic, uskrs a bili tuzni za zadusnice. ne znam sad u ovom novom religioznom talasu koliko su se stvari promenile.



_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

clock-img

05.05.2011, 17:12

clock-img

vukosava

pencil-img

4484

IZVORNA PORUKA: viking RR

Ja bih ovako laički rekla da se nije promenilo mnogo, jer ne čuh ni jednu osobu koja je rekla da je počela da slavi slavu pre 15 godina, svi su slavili oduvek...

IZVORNA PORUKA: vukosava

moji su oduvek slavili, prislavu, slavu, bozic, uskrs a bili tuzni za zadusnice. ne znam sad u ovom novom religioznom talasu koliko su se stvari promenile.




ja znam neke koji pocinju da slave slave jer su im roditelji bili ateisti , komunisti sta vec pa nisu tako odgajani

clock-img

05.05.2011, 17:13

clock-img

vukosava

pencil-img

4484

Običaji kod Srba
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2055
user posted image

Pozajmi mi - pošteno cu ti vratiti
Razmena dobara je univerzalna ljudska aktivnost koja se sreće u svim tipovima društvenog organizovanja. U  Srbiji je razmena dobara bila posebno razvijena u selima od sredine 20. veka. U  pojedinim oblastima  razmena dobara je bila relativno strogo kontrolisana institucijom pozaimanja ili pozajmljivanja.



U okviru tradicionalnih društvenih odnosa Srba važna institucija je bila razmena dobara ili pozajmljivanje. To je omogućavalo prilično ujednačen ekonomski razvoj domaćinskih grupa i dobre socijane veze između svih njenih članova, što je bilo osnov za dobro funkcionisanje svake seoske zajednice. Po kom principu  se obavljala razmena dobara pokazuju rezultati najnovijih etnoloških  istraživanja tog običaja u valjevsko-kolubarskom regionu, koji se po svojim osnovnim obeležjima ne razlikuju mnogo od razmene dobara u drugim oblastima Srbije 


Pozaimanje za svadbu i rođenje deteta

Razmena dobara je univerzalna ljudska aktivnost koja se sreće u svim tipovima društvenog organizovanja. U  Srbiji je razmena dobara bila posebno razvijena u selima od sredine 20. veka. U  pojedinim oblastima  razmena dobara je bila relativno strogo kontrolisana institucijom pozaimanja ili pozajmljivanja. Žitelji sela oko Valjeva, na primer,   održavali su običaj međusobnog darivanja, pružanja gostoprimstva i ispomaganja u određenim životnim situacijama ili prilikom obavljanja poljoprivrenih i drugih poslova.Takva međusobna razmena materijalnih i socijalno-ekonomaskih dobara ne odvija se svakodnevno, već  u okviru širih životnih situacija. Etnografska istraživanja ovog običaja pokazuju da ljudi u selima pozaimanje prevashodno vezuju za svadbu,  slavu i preslavu, za rad. Pozajmljivanje se u vidu darova i uzdarja ili na druge načine obavlja i za babine i krštenje novorođenog deteta, za sahranu ili za crkvenu slavu.

Najbolji način da se sagledaju osnovna pravila ponašanju u okriviru institucije pozaimanja ili pozajmljivanja  je putem darivanja poklona i pružanja gostoprimstva na svadbi. Svaka porodica ima priliku u životu da organizuje jednu ili više svadbi. Organizator je formalno otac deteta koje se ženi ili udaje, mada se organizatorima s pravom mogu smatrati oba roditelja. Običaj je da otac- domaćin objavi, dva meseca unapred, ostalim domaćinskim grupama da će biti pozvani na svadbu. Na svadbeno slavlje se obavezno pozivaju sva domaćinstva sa kojima se „pozaima“  kuća koja pravi svadbu, u prvom redu rođaci, komšije ili bliski prijatelji. Međutim, domaćin  ima pravo da pozove na slavlje i druge porodice sa kojima može da zasnuje novi odnos pozajmljivanja.

Domaćin svadbe vodi računa da gosti pre svega budu oni sa kojima je već uspostavio odnos pozaimanja  za tu  priliku. To su članovi  porodica koje je ranije posećivao kada su one organizovale svadbeno slavlje, ali pozvani su i oni  kod kojih domaćin porodice namerava da ide u budućnosti, kada oni budu organizovali svadbu. Tako domaćin jednim gostima uzvraća gostoprimstvo koje je od njih pozajmio, dok druge zadužuje gostoprimstvom  da ga vrate kada budu organizovali veselje povodom ženidbe ili udaje dece. Proslavi svadbe obično prisustvuju tri  ili četiri člana jedne porodice i to su najčešće glavni predstavnici određenog domaćinstva. Obično su to bračni par i njihova deca, a retko stariji članovi koji se više ne smatraju pravim predstavnicima kuće. Najčešće odlaze ljudi do pedeset_ godina starosti.

Svaki učesnik u svadbenom veselju bio je dužan da  donese  mladencima poklon. Njegova vrednost zavisila je od stepena srodstva  u koje se računalo i duhovno srodstvo, kumstvo, susedstva i prijateljstva. Znalo se da bliži srodnici donose vredniji dar od daljih srodnika, ali njegova vrednost zavisila je  i od vrednosti poklona  koji je kuća koja organizuje svadbu odnela drugoj porodici, kao i od toga kakav će poklon očekivati isti gosti kada oni budu organizovali svadbu u budućnosti. Svadbeni darovi su najčešće pokućstvo, novac i odevni predmeti, a poslednjih decenija  često se u tim prilikama poklanja novac.Poklanjanje novca značajno je olakšalo evidenciju o jednakoj vrednosti  pozajmljenih i vraćenih darova,   a  novcem  je lakše moglo da se obezebedi  i ono što je mladencima potrebno da započnu zajednički život.

Veoma raširen običaj u Srbiji je da se uz  svadbeni dar donese i «prilog», koji je najčešće jagnje, prase, torta, vino ili rakija. Međutim, to pravilo je važilo  samo za one zvanice sa kojima je domaćin svadbe bio blizak.To su oni članovi zajednice  sa kojima je obavljao razmenu  i u drugim situacijama, a ne samo o svadbi. Prilog najčešće donose meštani iz istog sela.

Svadbeni darovi su se po pravilu donosil na dan proslave kada se okupljaju svatovi. Za tu priliku domaćin određuje jednu osobu i najčešće nekog bliskog prijatelja, da vodi računa o donosenim darovima. On je beležio svaki doneseni dar ili prilog,  ali i ko je sve došao na svadbu. Ova evidencija  je bila veoma važna za domaćina svadbe, kako bi znao da li će na budućim svadbama vraćati dar ili će  ga pozajmljivati. Ako je domaćin imao više dece, organizovao je više od jedne svadbe, ali je ovu evidenciju vodio za svaku svadbu posebno.
Darovi dobijeni na svadbi pripadaju mladencima, ali pošto su oni retko odlazili od roditelja,  pokloni su ostajali u okviru domaćinske grupe.  Mladenci ne prisvajaju sve dobijene poklone, već se jedan deo koristi za razmenu na budućim svadbama, ali se vodi računa da se jednoj porodici ne odnese isti dar koji je od nje primljen.
Iako je bilo pravilo da se dar ili gostoprimstvo na svadbi vrati u istoj situaciji, postojali su izuzeci.  Tako,  uzvraćanje poklona, posebno u vidu priloga,  ne mora biti u vreme svadbe, već se  može dati povodom nje. Pošto je prilog hrana, ona se može vratiti ili pozajmiti nekoliko dana pre slavlja, da bi se obezbedilo posluženje za goste.  Prilikom proslavljanja svadbe domaćin je pozajmljivao i rad, najčešće njegovih suseda, koji su mu pomagali oko svadbenih priprema i na sam dan  proslave. Taj rad je  domaćin bio dužan da im uzvrati kada bude potrebno.
Dar, koji je jedan domaćin organizujući svadbu svom detetu  pozajmio  od druge kuće, ne mora da vrati isključivo isti čovek. Svaki zaduženi dar mogu da vrate posle nekoliko godina, pa čak i nekoliko decenija njegovi naslednici. To znači da su prava i obaveze  definisane institucijom pozaimanja nasledne i da može da  traje  nekoliko generacija. S druge strane, važilo je pravilo, da ako domaćin svadbe pozove ličnog prijatelja, onda je dužan da on uzvrati dobijeno.

U vezi sa svadbom javljaju se još dva načina darivanja. Običaj pozivanja gostiju „buklijom“, odnosno odnošenje okićene posude za vino u kuću iz koje se gosti pozivaju,  podrazumevao je davanje poklona.  Bukliju je nosila jedna  osoba zadužena za to, a  poklon koji je tom prilikom primljen od pozvanih gostiju, takođe se  uzvraćao. Buklijom se pozivaju samo porodice koje su u srodstvu sa domaćinom svadbe  ili bliski susedi. Drugi vid darivanja od strane domaćina-organizatora, odnosio se na aščije, glavnog kuvara i poslužitelja, koji su bili obavezna pomoć u toku slavlja.
Načela razmene dobara važe jednako i za mušku i za žensku svadbu, mada u drugom slučaju izostaje pozivanje gostiju buklijom.

Babine povodom rođenja deteta i krštenje su veoma značajni događaji u svakoj porodici, a obavljanje ceremonije povodom njih imalo je važnu ulogu   uvođenja deteta u društvo.Obično se porodica opredeljuje da obavi jednu od proslava za svako novorođeno dete. Bez obzira da li se organizuju babine ili krštenje principi razmene dobara koji se primenjuju u obe situacije su isti. Međutim, darivanje  na babinama ili krštenju   razlikuje od svadbenog, pre svega, u obimu pozaimanja. Običaj je da na babine dolaze  isključivo srodnici ili komšije.  Njihovi pokloni su namenjeni novorođenčetu i to su najčešće odevni predmeti za dete, novac i sitno pokućstvo.
Za babine i krštenje takođe važi načelo naslednosti prava i obaveza kao i pravo na deljenje ili zbiranje darova.

Sahrana, slava i preslava- prilika za  pomoć zajednice
Smrt nekog člana porodice podrazumevao je organizovanje ceremonije sahrane i posluženje za dušu pokojnika, nazvano podušje,  koje se obavljalo u kući umrlog nakon povratka sa groblja. U nizu posmrtnih običaja je objavljivanje smrti koju u ime domaćina ili naslednika domaćina  obavlja  mlađi čovek  iz prvog susedstva. On ide po selu,  objavljuje smrt , istovremeno pozivajući na sahranu. Najpe se obilaze kuće sa kojima je ožalošćena porodica odvano zasnovala odnos međusobne razmene dobara. Potom se obaveštavaju oni koji žive u susednim selima ili gradovima. Na sahranama  i podušjima umrlog člana učestvuju i oni  sa kojima se ta domaćinska grupa pozaima za svadbu, ali u manjem broju.

Običaj je da svi koji dođu na sahranu učestvuju u pogrebnoj ceremoniji i na večeri , podušju, koje se organizuje na dan sahrane, ali i na svim ostalim podušjima, nakon sedam i 40 dana, zatim pola godine i godine dana. Kada neko dođe na sahranu, osim sveće donosi i malo novca koji ostavlja na kovčeg umrlog. Taj novac se smatra simboličkom pomoći  domaćinskoj grupi čiji je član umro, ali se ne vodi računa o vrednosti, niti o tome  koliko ko dao. S druge strane kuća koja organizuje sahranu daruje skromnim darovima one koji su došli,  najčešće maramicom, peškirom ili eventualno košuljom. Na sahrani umrlog učestvuju i predstavnici domaćinskih grupa sa kojim se ne pozajmljuje , ali po pravilu oni  ne ostaju na podušju.

Važan deo srpske tradicije je proslavljanje sveca, zaštitnika porodice. Osim slave u Srbiji se proslavljaju  zavetine, preslave u čast svetitelja koji je pokrovitelj celog sela. Slave i preslave se organizuju jednom godišnje, a važan elemenat tih proslava je, osim religijskih potreba,  pružanje gostoprimstva određenom broju ljudi. Kao i kod svadbe gosti nisu slučajno izabrani, već na slavu dolaze najbliži srodnici, susedi i prijatelji. Međutim,  proslavljenje slave podrazumeva i ograničenja u broju gostiju, jer veliki broj domaćinstava u okviru zajednice slavi istog sveca zaštitinika.U tom slučaju kuća koja slavi slavu ili preslavu pruža gostoprimstvo samo onima koji toga dana ne slave, a to su tazbinski srodnici i prijatelji.

Pri određivanju učesnika na  slavi i preslavi važi princip relativno  strogog reciprociteta pruženih gostoprimstava.Svako izostajanje sa slave, osim usled opravdanog razloga, dovodi do prestanka međusobnog posećivanja u tim prilikama. Posećivanje za slavu se nasleđuje, mada se zasnivaju i novi odnosi uzvraćanja gostoprimstva. Gosti koji dolaze na slavu donose  darove male materijalne vrednosti.Najčešće su to kafa, šećer, sapun, krpa za sudove, cigarete, čokolada za decu i sl. Običaj je takođe da domaćin goste koji odlaze sa slave daruje hranom.Seoska domaćinstva učestvuju u crkvenim slavama koje se organizuju u čast sveca  kome je posvećena crkva.Organizator formalnog dela proslave je crkva, ali  se po pravilu u parohiji svake godine izaberu jedno do tri domaćinstva koja će organizovati svečani deo proslave.
Domaćinstva koja organizuju crkvenu slavu pozivaju goste iz drugih domaćinstava po istim principima po kojima pozivaju na svoju slavu. U preslavama  učestvuje mnogo veći broj ljudi nego  prilikom  proslavljanja porodičnog sveca, i svako domaćinstvo-organizator  zove svoje goste. Postoji ipak značajna razlika uzmeđu jednih i drugih gostiju. Jedni su u obavezi da u budućnosti, kada oni budu organizatori crkvene slave pozovu sadašnje domaćine, dok drugi gosti nemaju tu obavezu. Gosti koje organizatori pozivaju na preslave, naročito ako su bliski srodnici, susedi ili prijatelji imaju obavezu donošenja priloga u hrani. Organizator je potom dužan da dobijene priloge vrati, nezavisno od te situacije.

Značajan oblik razmene dobara između seoskih domaćinskih grupa je razmena rada, pre svega poljoprivrednog. Jedno domaćinstvo odnos razmene rada održava ili zasniva sa svojim susedima, uvek iz istog sela. Saradnja sa susedima u tom  slučaju se ostvaruje pre svega iz praktičnih razloga jer blizina imanja omogućuje i jednima i drugima veću efikasnost. Razmena rada između pojedinih domaćinstava traje nekada i više decenija i vrlo se retko prekida  da bi se zasnovala sa drugim domaćinstvima. Radnici zaduženi za jednu vrstu poljoprivrednog posla, po pravilu istu vrstu i vraćaju. Razmena rada se obavezno koristi  kada se organizuju svadbe i krštenja i tada  se razmenjuje rad između istih porodica koje su učestvovale i u poljoprivrednim poslovima.

Institucija pozaimanja ili pozajmljivanja je i okviru  socijalno-ekonomskih odnosa veoma praktična. Pozajmljivanje  je zapravo jedna vrsta kreditiranja, zahvaljujući kome jedna kuća može tokom dužeg perioda da drugima daje materijalna dobra,  koja će joj, sva zajedno, biti vraćena onda kad joj budu najpotrebnija. S druge strane pozajmljivanje je  omogućavalo stvaranje čvrstih društvenih veza, gde je pružanje gostoprimstva i razmena rada obezbeđivalo ne samo saradnju, već i prijateljstvo među članovima zajednice.

< Poruku je uredio vukosava -- 5.5.2011 17:15:13 >

clock-img

05.05.2011, 17:16

clock-img

vukosava

pencil-img

4484

KRSNA SLAVA

Krsna slava je davnašnji srpski pravoslavni običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj, zaštitnik porodice koja slavi njegov dan iz crkvenog kalendara. Slava je praznik „male crkve“, osnovne hrišćanske ćelije, porodice, kada se ukućani molitveno sećaju svojih predaka koji su proslavljali istog svetitelja. Srbi krsnu slavu proslavljaju u krugu porodice i prijatelja, spremaju se svečanija i raznovrsna jela i u domu vlada praznična atmosfera.

Najrasprostranjenije srpske slave, odnosno najslavljeniji sveci su Sv. Nikola, Sv. Jovan, Sv. Dimitrije (Mitrovdan), Sv. Đorđe (Đurđevdan) i Sv. Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan).

BOŽIĆNI OBIČAJI

Božićni post počinje 40 dana pre samog Božića i ima dve strane: duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta je uzdržavanje od zlih misli i dela. Podrazumeva potpuno izbegavanje mrsne hrane, što obuhvata svu hranu životinjskog porekla (meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja). Riba je dozvoljena u određene dane. Na Badnji dan, rano izjutra, domaćin kuće odlazi po badnjak (hrastić) koji se sa zalaskom sunca, na Badnje veče, unosi u kuću. Badnjačka večera je strogo posna, a hleb se ne seče nožem nego se lomi rukom. Osim pogače umešene bez kvasca, jede se i riba, med, vino i pasulj prebranac, a tu su i orasi, jabuke, kruške, suve šljive, urme, suvo voće, badem i lešnici. Post se završava na Božić, koji Srbi slave po starom julijanskom kalendaru, tako da pada 7. januara. Položajnik je prva osoba koja na Božićno jutro uđe u kuću i on po verovanju donosi sreću u kuću. On ukućane pozdravlja sa: „Mir Božiji, Hristos se rodi!“, na šta mu ukućani odgovaraju: „Vaistinu se rodi!“.

Božićni ručak je svečan i obavezno sadrži i određena obredna jela koja se samo ovog dana pripremaju – božićna pečenica (celo mlado prase) i česnica – pogača od pšeničnog brašna, u koju se stavlja novčić i za ručkom se isključivo lomi rukama. Onaj ko u svom parčetu česnice pronađe novčić, imaće sreće tokom naredne godine!

VASKRŠNjI OBIČAJI

Vaskršnji post traje 40 dana, od čistog ponedeljka do Lazareve subote. U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom posti se na vodi, a subotom i nedeljom posti na ulju.

Lazareva subota (Vrbica), pada u subotu uoči praznika Cveti, koji uvek padaju u šestu nedelju Vaskršnjeg posta. Posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara, i na Hristov ulazak u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Ovo je isključivo praznik dece, koja tada odlaze u crkvu, a roditelji im kupuju zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata.

Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, a nikada pre ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Vaskršnja jaja se farbaju na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, Narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“.



< Poruku je uredio vukosava -- 5.5.2011 17:19:04 >

clock-img

05.05.2011, 17:45

clock-img

jelenadunja

pencil-img

1012

jel zna neko da li je danas crveno slovo?cula sam da je neki svetac

_____________________________

01.07.2010. 11:15 rodila sam andjela

clock-img

05.05.2011, 17:58

clock-img

vukosava

pencil-img

4484

IZVORNA PORUKA: jelenadunja

jel zna neko da li je danas crveno slovo?cula sam da je neki svetac



Свети великомученик и победоносац Георгије
5. мај 2011
user posted image

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника. Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање



< Poruku je uredio vukosava -- 5.5.2011 17:59:52 >

clock-img

05.05.2011, 17:59

clock-img

jelenadunja

pencil-img

1012

Hvala user posted image

_____________________________

01.07.2010. 11:15 rodila sam andjela

clock-img

05.05.2011, 20:55

clock-img

majathegreat

pencil-img

938

IZVORNA PORUKA: popadija Mara

13. januar Srpska pravoslavna nova godina tj. Sveti Vasilije veliki



Misliš 14. januar?

clock-img

05.05.2011, 20:58

clock-img

majathegreat

pencil-img

938

A Georgije je valjda 6. maja Đurđevdan?? Šta vam je? Ili meni ateisti ne štima kalendar?

clock-img

05.05.2011, 21:24

clock-img

Lu

pencil-img

15094

Đurđevdan je 06. 05. a N. Godina 13. 01.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

clock-img

05.05.2011, 21:36

clock-img

majathegreat

pencil-img

938

Nema šanse. Čeka se 13. uveče, a Sveti Vasa je 14. 01.

clock-img

05.05.2011, 21:39

clock-img

Lu

pencil-img

15094

E pa dobro odustajem...našli se ateista i katolik da raspravljaju o pravoslavnim praznicimauser posted image

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

clock-img

05.05.2011, 21:41

clock-img

majathegreat

pencil-img

938

user posted image  Ali moji su pravoslavci i znam kad je šta. Nego što se nam se popadija zbunila.

clock-img

05.05.2011, 21:44

clock-img

Ana RR

pencil-img

34337

IZVORNA PORUKA: majathegreat

Nema šanse. Čeka se 13. uveče, a Sveti Vasa je 14. 01.



14. januara je Sveti Vasilije Veliki i Srpska Nova godina.


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

clock-img

05.05.2011, 21:46

clock-img

majathegreat

pencil-img

938

Hvala što si potvrdila.

Poslednji tekstovi

article-img
news-img

Razvojne promene kod dece uzrasta 6 do 8 godina

Razvoj na uzrastu dece na prelazu između vrtića i osnovne škole je pun novih mogućnosti i uzbuđen...

folder-img

Odgoj i razvoj

news-img

Negovana koža i samopouzdanje koje dolazi iznutra

NIVEA legendarno plavo mleko za telo je više od 60 godina sinonim za bogatu negu suve kože, a sad...

folder-img

Nega kože

news-img

Kada nam moja mama dođe u posetu...

Ona ne mora da disciplinuje. Ona ne mora da čisti moju kuću, niti da kuva sva jela. Ona ne mora d...

folder-img

Odgoj i razvoj

news-img

Svetski dana deteta uz popuste na knjige za decu

Svojim najmlađim čitaocima Vulkan izdavaštvo omogućava da dođu do nekih od najzanimljivijih i naj...

folder-img

Promo kutak