Srecan praznik onima koji slave

Sveta Petka Paraskeva

Ova slavna svetiteljka srpskog porekla rođena je u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada. Roditelji Svete Petke, imućni i pobožni hrišćani, imali su jednog sina Jevtimija koji se, još za života roditelja zamonašio, a kasnije postao znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja, devica Petka napustila je roditeljski dom i započela, Hrista radi, podvižnički život kakav je oduvek želela. Otišla je prvo u Carigrad, a potom, do svoje starosti, živela u Jordanskoj pustinji u postu i molitvi prošavši nebrojena iskušenja i patnje. U starosti, glas sa neba pozvao je da se vrati u rodni kraj i ona je napustila omiljenu pustinju. Upokojila se u XI veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Njene čudotvorne mošti, tokom vremena prenošene su u: Carigrad, Trnovo, opet u Carigrad, a odatle u Beograd. Sada počivaju u Rumuniji u gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi nalazi se crkva svete Petke gde postoji voda (agiazma) koja čudotvorno leči sve one koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki

 Svim nasim drugaricama koje danas slave, srecna slava. 

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Svim pravoslavnim vernicima koji slave Svetu Petku želim srećnu slavu!!!

Jeco, srećna slava tebi i tvojoj porodici

Srećna slava svima koji slave

Hvala, izvol'te na kolače 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Ana srećna ti slava i tvojoj porodici 

Hvala darling   

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Svim pravoslavnim ringerajkama koje slave Svetu Petku želim srećnu slavu

Srecna slava svima koji slave

Srecan praznik!

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Svima koji danas slave, srecna slava.

Sretna vam Slava Sveta Petka

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Sveti Luka

Jevanđelist Luka (Lucius, lat. svetlost) bio je lekar i prijatelj apostola Pavla.
Sveti jevanđelist i apostol Luka, manastir Hilandar, Sveta Gora.

Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, od neznabožačkih roditelja. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama. Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

Sveti Luka je napisao Sveto Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska. Smatra se da je Sveto Jevanđelje po Luki napisao oko 60. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku 18. oktobra (po Julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru.


U narodu ga slave prvenstveno čobani, a poznate su i izreke: "Ide Luka, eno vuka" i "Ide Luka, sneg do kuka" kao najava da nakon ovog praznika stiže zima.

Св. Петар Цетињски митрополит Црногорски.

Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.

Srećna slava svima koji danas obeležavaju svetog Luku i svetog Petra cetinjskog 

danas je sv Andrej , slava mog svekra i kraljevske kuce Karadjordjevica
svim svecarima srecna slava


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

AniRR i svima ostalima koji danas slave sv Ignjatija srecna slava!

Бадњи дан

Српска православна црква и верници славе Бадњи дан и Бадње вече, припремајући се за прославу најрадоснијег православног празника, Божића, рођења Исуса Христа. Овај дан се обележава литургијама у црквама и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом.

Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.

Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.

Догоревање бадњака симбол је растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа.

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја.

Породични празник

Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај рођења у Витлејему.

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлејемску пећину, у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.

У сеоским кућама слама лежи и по три дана, док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.

Постоји обичај да се куће посипају житом и многи други ритуали којима се даје хришћански смисао, јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.

"Ко је гладан нека дође мени, ја ћу га нахранити и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.

У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.

Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила поста.

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара, поред СПЦ, славе Руска и Грузијска православна црква, белоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Навече Бадњег дана, на Бадње вече, ложи се бадњак. Ово младо дрво, обично храстово, символише Христа и његов улазак у свет. Ложење бадњака представља топлину Христо­ве љубави. Затим, бадњак је подсећање на дрво које су пастири донели у пећину и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини.Има још једно тумачење: бадњак је наговештај Христовог страдања и Његовог Крста. Слама која се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсећање су на дарове које су донели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.

Srecan svima bio Badnji dan!



< Poruku je uredio vukosava -- 6.1.2012 15:56:01 >

Srecan vam badnji dan i bozic drage moje rr prijateljice. Sve najbolje vam zelim u zivotu sa vasim najmilijima

Na današnji dan (14.feb) Pravoslavna crkva obeležava Sv.Trifuna, zaaštitnika vinogradara i gostioničara. Praznik ovog sveca slave mnoge srpske porodice kao krsnu slavu, a njemu se moli da zaštiti polja od poplava, grada i raznih štetočina.

Svetog Trifuna Crkva slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti koje su deo hrišćanske propovedi.

Uz vino i nadu za višom temperaturom, ŽIVELI!

_____________________________

"...jer sve što ljubimo - stvorili smo sami "
Jovan Dučić

Srećan Vidovdan svima koji slave!